Page 170 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 170

Utoliko pre što Prorokova biograflja svedoči: u njoj se stalno nailazi
        na  ubistvo,  zločin,  mač  i  kaznenu  ekspediciju. Suviše  stranica
        poziva  na  antisemitizam,  mržnju  prema Jevrejima,  na  njihovo
        pljačkanje, istrebljenje, tako da muslimanski borac smatra da mu
        je dozvoljeno da pokolje sve živo među Jevrejima.
              Muslimanska zajednica misli isto kao i članovi Saveza: i oni
        se  proglašavaju  izabranim  narodom  koji  je  Alah odabrao,  koji
        najviše voli (IX, 19 ali i III, 110). Međutim, između dva pretendenta
        na status elite, jedan je suvišan! Misliti da su drugi niže rase, da
        postoje  ljudi nižeg  reda,  da  Bog  uspostavlja  hijerarhiju  među
        ljudima izdvajajući  malu  obeleženu  zajednicu  od  ostatka
        čovečanstva onemogućuje drugom da pretenduje na taj isti status
        za  sebe.  Mržnja  Jevreja  prema  Kanancima  juče  rađa  mržnju
        Palestinaca prema Jevrejima danas, s tim što svako veruje da je
        pozvan od Boga da vlada onim drugim - onim drugima  - znači,
        smatrajući da mu je dopušteno da ih potamani.
              Jer, islam odbija u suštini metafizičku jednakost, ontološku,
        versku, znači političku. Koran tome uči: na vrhu, muslimani, dole,
        hrišćani, zato što su i oni ljudi iz Knjige, potom, za njima Jevreji,
        podjednako učesnici u grupi, zato što su monoteisti. Najzad, posle
        muslimana,  hrišćanina  i  Jevrejina,  dolaze  zajedno  na  četvrto
        mesto  sve kategorije  osuđenih  na  večno  prokletstvo,  grupa
        onih koji  ne  veruju,  nevernika,  inovernika,  politeista  i,  naravno,
        ateista...  Zakon  Korana  koji  zabranjuje  da  se  ubija  ili ogreši  o
        bližnjeg ili da se nad njima vrše pokolji, odnosi se restriktivno samo
        na članove zajednice: na Umu. Kao kod Jevreja.
              U  okviru  same  muslimanske  zajednice,  u  kojoj  su  tobože
        bližnji,  hijerarhija  i  dalje  važi:  muškarci  vladaju  nad  ženama,
        sveštenstvo nad vernicima, pobožni vernici vladaju nad onima koji
        nisu  revnosni  u  pridržavanju  verskih običaja,  stari  vladaju
        mladima.     Falokratija,   teokratija,   gerontokratija,   primitivni
        plemenski obrazac od početka ne prestaje već trinaest vekova. On
        je,  suštinski  nepomirljiv  sa  društvima  proizišlim  iz  Veka
        prosvećenosti.  Musliman  nije  bratski  opredeljen:  da  bude  brat
        istoverniku, to da, ali ne i ostalima koje ne smatra ni za šta, koji su
        za njega zanemarljiva ili mrska količina.
   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175