Page 318 - Pauline Pears - Organska bašta

GAJENJE POVRĆA 317

Samo zelena salata
Familija glavočika pored useva obuhvata SOlanOCeae – Familija
i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hri- POmOĆniCa
zanteme i korove kao što je maslačak. Pripadnici familije
- Krompir (Solanum tuberosum)
- Paradajz (Lycopersicon esculentum)
čička. Koren karde blanšira se na jesen; - Paprika (Capsicum annuum grupa gros-
l
ve iki još neotvoreni cvetni pupoljci artičo- sum)
ke jedu se početkom leta. - Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa
Beli koren i crni koren malo su poznati Longum)
ko renasti usevi. Beru se na jesen, a zimi - Ljuta papričica (Capsicum frutescens)
se, po potrebi, vade. Narednog proleća iz - - Patlidžan (Solanum melongena)
danci mogu da se jedu blanširani ili se os -
tavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke. Iako nije otporan na mraz, krompir dob -
ro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim
zemljište i raspored pripadnicima ove familije - paradajzu, pat-
lidžanu i paprici - potrebni su topli uslovi i
Biljke iz ove porodice vole vlažno zem - dosta svetlosti. Ovo su popularni usevi za
ljiš te. Lisnati usevi uključuju se u plodored, gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku
ili mogu da se stave među ukrasne biljke. (str. 223-224), ali seju se i u zatvorenom,
Karda i artičoka traže mnogo mesta i ne bi a potom presađuju napolju kad uslovi bu -
odudarale među ukrasnim biljkama po ivi- du primereni.
cama parcele. Korenasti usevi mogu da se
uključe u plodored zajedno s ostalim kore- Uvek dosta krompira
nastim biljkama, dok čičoke pružaju dobru
zaštitu od vetra. Krompiru treba dosta mesta, ali se lako
gaji. Dobar je za skladištenje preko zime.
Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek ko -
zaštitite useve ris tite proverene „semenske” krtole. Obič -
Među glavočikama zelena salata je naj- no se seje na proleće; setva krajem leta uz
podložnija štetočinama i bolestima. Uobi - zaštitu može dati zimski usev (videti str.
čajene štetočine uključuju puževe golaće, 226). Neke vrste krompira proizvode pravo
sovice, lisne vaši i korenove vaši. Mlade seme u malim plodovima koji liče na para-
bilj ke mogu da se zaštite od puževa gola- dajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i
ća preprekama i zamkama. Slomljena otrovno je ako se jede).
ljus ka od jajeta ima kratkoročno zaštitno

dejstvo. Osetljivi plodovi
U zaštićenom prostoru problem pred - Samostalno gajen paradajz koji se osta-
stav jaju plamenjača i siva plesan (botry-
l
tis), naročito u hladnim, vlažnim uslovi- vi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih
ma. Plodored, održavanje higijene i dob - koje možete da kupite u prodavnici. Raz -
l
ra ventilacija mogu da umanje problem. no ikost vrsta koje su na raspolaganju baš -
Postoje kultivisane vrste otporne na va - tovanima opet je neverovatna - od žbu -
ši, plamenjaču i razne fiziološke proble- nas te biljke umerenog rasta koja se lako
me. gaji, do „neodređenih” vrsta koje mogu da
izrastu više metara; od malenih plodova
l
ve ičine treš nje, do onih koji sami mogu da
posluže kao čitav obrok, crveni, žuti, na -
ran džasti i zeleni. Paradajz može da se gaji