Page 319 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 319

318                                                         ORGANSKA BAŠTA


                     zaštitite useve
           Setva otpornih kultivisanih vrsta dobar je  aPiaCeae – Familija
           način da se krompir i paradajz zaštite od       ŠtitOnOŠa
           brojnih  problema.  Plamenjača  krompira,
           koju izaziva gljivica, napada i paradajz i  Pripadnici familije
           mo že  da  predstavlja  veliki  problem  u  - Šargarepa (Daucus carota)
           vlaž nim  uslovima.  Malo  šta  može  da  se  -  Korenasti  celer  (Apium  graveolens  var.
           učini kako bi se sprečila. Rani usevi krom-  ra paceum)
           pira izbeći će je, ali uklanjanje svih po -  - Celer (Apium graveolens)
           ten cijalnih izvora može da odloži početak  - Komorač (Foeniculum vulgare var. dulce)
           bolesti. Biološkim sredstvima moguće je  - Hamburški peršun (Petroselinum crispum
           suzbijanje belih vaši, običnog paučinara i  var. tuberosum)
           korenove  vaši.  Videti  takođe  Problemi  s  - Peršun (Petroselinum crispum)
           bilj kama, od A do Ž, str. 397.     - Paštrnak (Pastinaca sativa)
                                               - Vodena drezga (Sium sisarum)
                                               - Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum)
          u saksijama, korpama i vrećama za gaje-  Ovo  je  grupa  različitih  useva  zasebnih
          nje povrća. Otpor nije vrste lakše se gaje i  ka rakterističnih  ukusa.  Porodična  sličnost
          kad se seju direktno u zemlju.       vi di  se  kad  procvetaju  -  sitni  pojedinačni
           Paprika može da bude slatkasta, ljuta, ili  cve tovi  formiraju  cvetne  glavice  u  vidu
          vatreno ljuta. Slatka paprika bere se dok je  mleč nobelih  kišobrana  nalik  na  štitove.
          zelena,  ili  zrela,  kad  dobije  crvenu,  žutu,  Cve tovi privlače korisne insekte.
          na randžastu ili ljubičastu boju. Ljute papri-  Šargarepa i paštrnak spadaju u tradicio-
          čice  obično  imaju  sitnije,  duže  i  šiljatije  nalno  korenasto  povrće;  hamburški  per-
          plodove.                             šun,  krbuljica  i  vodena  drezga  manje  su
           Plod patlidžana obično je sjajan, tamno-  poz nati. Celer, lišće i stablo korenastog ce -
          ljubičast, ali prvobitno je bio beo kao jaje.  lera  imaju  isti  karakterističan  ukus,  kao  i
          Moderne kultivisane vrste ne daju više od  kvrgavi koren korenastog celera koji se vi -
          četiri do pet plodova po biljci, zbog čega je  še  jede  kao  korenasti  usev.  „Lukovice”
          rod pouzdaniji. I patlidžan i paprika dobro  (zap ravo donji deo stabla) firentinskog ko -
          napreduju u posudama, kao i u zemljištu,  morača su čvrste kad su presne i ukusom
          a najviše im pogoduje zaštićen prostor u  podsećaju  na  sladić.  Njegovo  lepo  meko
          hladnom podneblju.                   lišće koristi se umesto običnog komorača.
                                               Najbolje  je  da  se  seje  u  drugoj  polovini
           zemljište i plodored                leta jer raste najbrže od ovih useva. Većini
           Svim  vrstama  najviše  pogoduje  plodno  ostalih  useva  treba  mnogo  vremena  da
          zemljište bogato organskim materijama u  saz ru. Peršun se, kao začinsko bilje, često
          koje je umešan kvalitetan kompost. Dobro  gaji s ovim vrstama povrća.
          je da ih sadite posle zelenišnog đubriva od
          ozime raži.                            gajenje useva
                                                 Šargarepa i paštrnak su čvrsti usevi koji
                                               se seju direktno i preko zime mogu da os -
                                               tanu u zemlji ili se skladište. Rana šarga-
                                               repa,  koja  brže  zri,  jede  se  presna.  Oba
                                               use va vole nešto siromašnije zemljište ko -
                                               je je prihranjivano za prethodne useve, na
                                               primer kupusnjače. Ako je zemljište teško
   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324