Page 358 - Pauline Pears - Organska bašta

POVRĆE I SALATNE BILJKE, OD A DO Ž 357

l
zem jišta to dozvole. Stavite arpadžik u vo upotrebljavajte glavice sa debelim vra-
zemlju da vire samo špicasti vrhovi. Ako tom jer obično rusu dobre za čuvanje. Crni
sejete krajem leta/na jesen za ranu letnju luk posejan na jesen ne treba dugo da se
berbu. čuva.
SEME Vreme setve treba da odgovara izbor sorti
ge ografskom položaju, kako bi mlade bilj- Iz semena: „higro” F1; „ailsa krejg”;
ke preživele zimu, a da ne dođe do proras - „bed fordširski šampion”; „crveni brunsvik”
tanja početkom proleća. Posejte seme u - za prolećnu setvu; „dugački crveni firen-
avgustu - u severnim krajevima u drugoj tinski” - crveni, u obliku torpeda; „žuti sen -
sed mici, a u južnim u četvrtoj. Sejte u re - ši”; „žuti ekspres” - za jesenju setvu. Iz ar -
dove vodeći računa da seme bude pravilno padžika: „džet set”; „sturonska glavica”;
raspoređeno. Proredite do 2,5 cm na je - „cr v eni baron” - sadi se na proleće; „ra -
sen, a potom proređujte povremeno do dar”; „žuti senši” - sadi se na jesen
željenog rastojanja na proleće.
ARPADŽIK Sadite ga od septembra do
novembra kad po zemljištu može da se ho - Cvekla
da. Posadite arpadžik kao i kod prolećne Beta vulgaris podvr. Vulgaris
sadnje. CHENOPODIACEAE
Rastojanje Gaji se lako i brzo i može da se seje u
REDOVI Rastojanje utiče na veličinu lu - zat vorenom i raste dugo, od marta do ju -
ko vica. Da biste dobili lukovice srednje ve - na.
ličine: 4 x 30 cm; za velike lukovice, 10 x OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica
30 cm. RAZLIČITE SORTE Koren može biti cr -
KUĆICE 10-15 cm ven, žut ili beo i okrugao, cilindričan ili iz -
GRUPNA SETVA 25 cm dužen. Sorte otporne na prorastanje izaz-
mere nege vano hladnim vremenom u fazi mladica
Pažljivo plevite jer je korenje veoma plit - dob re su za ranu setvu. Zeleno i crveno liš -
ko. Ako je potrebno, luku koji će ostati da će veoma je atraktivno i jestivo, naročito
prezimi na proleće dodajte đubrivo bogato stara sorta „volujska krv” sa tamnocrvenim
azotom. lišćem. Može se gajiti kao mini-povrće.
PROBLEMI Lukova muva; duvanov trips; MESTO Otvoreno, sunčano. Cvekla je ot -
plamenjača luka; trulež glavice: bela tru- porna na so - što je korisno u primorskim
lež; prorastanje (često ga izazivaju pro- baštama - ali ne toleriše kiselo zemljište.
menljivi vremenski uslovi; naročito su mu Okrugle „loptaste” sorte dobro uspevaju u
sklone crvene sorte). posudama.
Berba OBRADA ZEMLJIŠTA Na plodnom ili

Glavice vadite za ishranu kad dovoljno pret hodno obogaćenom zemljištu nije pot -
po rastu. Kad crni luk prestane da raste, liš - rebna obrada. Kod lakog ili teškog zemlji š -
će klone i dobija smeđu boju. Ostavite da ta dodajte poboljšivač niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
uvene prirodnim putem; nemojte ga savi-
jati. Polako izvadite glavice. Ako su vre- Sejanje
menski uslovi suvi, raširite ih po koritima ili Iz jednog semena obično izbija nekoliko
platformama na suncu da bi ljuska očvrs - klica i razvija se nekoliko ponika. Sorte s
nula. Ako je vlažno, ostavite ga da se suši jed nom klicom uzgajaju se posebno kako
ispod pokrivača. Nemojte brisati glavice. bi iz svakog semena nikao jedan klijanac.
Kad je ljuska suva i šuškava, okačite crni MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
luk u mrežaste džakove ili ga upletite oko NJE 7°C
ka napa. Čuvajte ga na hladnom mestu. Pr -