Page 111 - Alhemičar
P. 111
•
Први знак опасности појавио се наредног дана.
Приближила су им се три ратника и упитала шта њих
двојица ту раде.
– Дошао сам да ловим са својим соколом –
одговорио је Алхемичар.
– Морамо да вас претресемо да видимо да ли носите
оружје – рече један од ратника.
Алхемичар је полако сјахао са коња. Младић такође.
– Шта ће ти толики новац? – упита ратник када је
приметио младићеву кесу.
– Да бих стигао до Египта – рече он.
Војник који је претресао Алхемичара пронашао је
једну стаклену флашицу пуну течности и једно јаје од
жућкастог стакла, нешто мало веће од кокошијег.
– Шта је ово? – упитао је војник.
– То је Камен Мудрости и Еликсир Младости. То је
велико дело Алхемичара. Ко попије овај еликсир
никада се неће разболети, а само једно парченце овог
камена је довољно да било који метал претвори у злато.
Ратници су се од срца насмејали, а насмејао се и
Алхемичар. Одговор им се учинио веома духовит па су
их без дужег задржавања пустили да са свим пртљагом
наставе пут.
– Јеси ли шенуо? – упита младић Алхемичара када
су се довољно удаљили. – Зашто си то учинио?
– Да бих ти показао један једноставан закон света –
одговори Алхемичар. – Кад су нам велика блага пред
носом, никад их не примећујемо. А знаш ли зашто?
Зато што људи не верују у блага.
Наставили су кроз пустињу. Сваким даном који је
пролазио младићево срце постајало је све тише. Већ му
111