Page 116 - Alhemičar

трупама, нити о кретању племена. Само сам водио свог
пријатеља довде.
– Ко је твој пријатељ? – упита командант.
– Он је Алхемичар – рече Алхемичар. – Он познаје
природне силе. И жели да покаже команданту своје
изванредне способности.
Младић је ћутке слушао. И био је уплашен.
– Шта ради један странац у једној страној земљи? –
рече други човек.
– Донео је новац да га понуди твом племену –
одговори Алхемичар, пре него што је младић успео да
било шта каже. И узевши младићеву кесу, предаде
златнике генералу. Арапин их ћутке прихвати. С тим се
могло купити доста оружја.
– Шта је то Алхемичар? – упита најзад.
– То је човек који познаје природу и свет. Ако то
пожели, он би могао да уништи овај логор користећи
само снагу ветра.
Ратници се насмејаше. Били су навикнути на снагу
рата, а ветар никад не може да задржи ниједан смртни
ударац. Ипак, у грудима им се стегло срце. Били су то
људи пустиње и бојали су се чаробњака.
– Хтео бих то да видим – рече генерал.
– Треба нам три дана – одговорио је Алхемичар. – И
он ће се претворити у ветар, само да би показао
величину својих моћи. Ако му то не пође за руком,
понизно вам нудимо своје животе у знак почасти вашем
племену.
– Не можеш ми понудити оно што је већ моје – рече
набусито генерал.
Али, дао је путницима три дана.

116