Page 498 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ KNJIGA O JOVU
dara svoga. 20 Zašto Bog svetlost daje čistiji od svog Tvorca? 18 Gle, slugama
onom ko se pati, i život onima kojima je svojim on ne veruje, i anđele svoje za
gorčina u duši? 21 Zašto čekaju smrt, a greh optužuje, 19 a kako li tek gleda na
nje nema, iako kopaju za njom više nego one koji žive u kućama od gline, kojima je
za blagom sakrivenim? 22 Oni koji od temelj u prahu! Oni se mogu zdrobiti brže
veselja kliču, raduju se što su grob našli. od moljca. 20 Od jutra do večeri se satiru,
23 Zašto Bog daje svetlost čoveku kome ginu zauvek bez ikakvog obzira. 21 Zar
je put skriven, kome je sa svih strana put nije izvučeno uže njihovog šatora? Umiru,
zagradio? 24 Jer pre jela mog dolazi ali ne u mudrosti.”
uzdah moj, i kao vode razlivaju se vapaji
moji, 25 jer strahota me plaši i snalazi me, „Zovi, molim te! Hoće li ti se neko
odazvati? Kome ćeš se, od onih koji
ono čega se bojim dolazi na mene. 26 Već 5
sada nisam bezbrižan, niti imam mira, niti su sveti, obratiti? 2 Jer će ludog ubiti
počivam, a nemir moj i dalje dolazi.” gnev, a povodljivog će usmrtiti zavist. 3 Ja
sam video kako lud pušta korene, ali
4 odmah sam prokleo njegovo prebivalište.
Tada Elifas Temanac reče: 2 „Ako
neko pokuša da ti kaže neku reč, da li
4 Njegovi sinovi daleko od spasenja osta-
će ti to biti zamorno? Ali ko može ju, satiru ih na vratima, a nikoga nema da
zadržati reči? 3 Eto, ti si učio mnoge, i ih izbavi. 5 Njegovu letinu jede ko je gla-
ruke slabe jačao si. 4 Kad bi neko posrnu- dan, uzima čak i iz drača, i dočepava ima-
o, reči bi ga tvoje podigle, i kolena klecava nje njegovo izgladneli. 6 Jer zlo ne raste iz
ti bi učvrstio. 5 Ali sad je tebe to snašlo, i praha, i nevolja ne niče iz tla. 7 Nego se
ti si klonuo, tebe se to dotaklo, i smeo si čovek rađa na nevolju, kao što iskre lete
se. 6 Zar nije tvoja bogobojaznost tvoje uvis. 8 Ali ja bih Boga tražio, Bogu bih
pouzdanje? Zar tvoja nada ne leži u bes- izneo stvar svoju; 9 onom koji čini velika i
prekornosti tvojih puteva? 7 Seti se, molim neistraživa dela, čuda kojima nema broja;
te: Da li je ikada nevin poginuo? Gde su to 10 onom koji daje da kiša pada na zemlju,
izginuli čestiti? 8 Koliko sam video, oni koji vode šalje na polja; 11 onom koji poniže-
zlo smišljaju i koji nevolju seju, sami će to ne visoko podiže, pa se žalosni uzdižu do
i požnjeti. 9 Od daha Božjeg ginu, od duha spasenja; 12 onom koji može da osujeti
nozdrva njegovih nestaje ih. 10 Rika se spletke lukavih, pa nemaju uspeha u ono-
lavlja čuje i glas ljutog lava, i lome se zubi me što rade rukama svojim; 13 onom koji
mladim lavovima. 11 Lav umire kad nema hvata mudre u njihovom lukavstvu, pa se
plena, i razilaze se lavići. 12 A meni je reč ruše namere prepredenih, 14 oni i po
potajno došla, i uho je moje čulo šapat danu na mrak nailaze, pipaju u podne kao
njen, 13 u mislima od vizija noćnih, kada da je noć; 15 onom koji spasava od mača
dubok san pada na ljude. 14 Strah i koji izlazi iz usta njihovih, od ruke jakog
drhtanje obuzeli su me, sve kosti moje spasava siromaha, 16 pa siromah nadu
strahom su se ispunile. 15 I neki duh je dobija, a bezakonje zatvara usta svoja. 17
prošao preko lica moga, nakostrešile su se Eto, srećan je čovek koga Bog ukorava! Ne
dlake na telu mome. 16 Stao je, ali nisam odbacuj opomene Svemoćnog! 18 Jer on
prepoznao lice njegovo. Neki lik je bio zadaje rane, ali ih i previja; lomi, ali i ru-
pred očima mojim. Bila je tišina, i tada kama svojim leči. 19 Izbaviće te iz šest
sam čuo glas: 17 ‘Može li smrtni čovek biti nevolja, i u sedam nevolja neće te dotaći
pravedniji od Boga? Može li čovek biti nikakvo zlo. 20 U gladi će te izbaviti od

~ 498 ~