Page 212 - Albert Pike - Moral i Dogma

ispovedili svoje grehe. Propovedao je u pustinji, a time i u zemlji gde su Eseni živeli, i ispove-dao je istu
doktrinu. Bio je uhapšen čak pre nego što je Hrist počeo da propoveda. Mateja (apostola i Jevanđelista)
ga pominje, bez uvoda i objašnjenja, kao da je njegova istorija bila opšte poznata: U ovim danima, kaže
on, došaoje Jovan Krstitelj kojije propovedao u divljinama Judeje. Njegovi učenici su često postili, jer ih
nalazimo s Farisejima koji su dolazili Isusu da pitaju zašto Njegovi učenici ne poste tako često kao oni; i
on nije optužio njih, jer je Njegova navika bila da optužuje Fariseje; ali im je odgovorio ljubazno i s
pažnjom.

Iz svog zatvora, Jovan je poslao dva učenika da utvrde kod Hrista: Da li si ti onaj koji treha da dođe ili
mi čekamo nekog drugog? Hrist ih je uputio na Njegova čuda umesto odgovora i rekao je ljudima da je
Jovan prorok, čak i više od proroka, i da nikada nije rođen veči čovek od njega, ali da je najskromniji
Hrišćanin viši od Njega. On im je potvrdio sebe kao Eliasa (prorok), onog koji treba da dođe.

Jovan je priznao Irodu da je njegov brak sa ženom njegovog brata nezakonit. Zato je bio uhap-šen i na
kraju pogubljen, da bi njoj udovoljio. Njegovi učenici su ga sahranili, a Irod i ostali su mislili da se on
digao iz mrtvih i pojavio ponovo u ličnosti Hrista. Svi ljudi su smatrali Jovana za proroka. Hrist je

smirio Sveštenike i Starešine kada ih je upitao da li je on nadahnut. Plašeći se da će povećati bes naroda,
oni su odgovarali da nije. Hrist je izjavio da je on došao na pravi način i da niži slojevi njemu veruju,
nasuprot Sveštenicima i Farisejima.

Tako je Jovan od koga je Irod često tražio savet, i prema kome je taj monarh pokazivao veliku pažnju),
čija je doktrina značajno prevladala među ljudima i javnim službenicima - poučavao veru stariju od
Hrišćanstva. To je bilo jasno jer je veliki deo Jevreja koji su prihvatili njegovu doktrinu, bili više
Fariseji nego Sadukisti i skromni, obični, ljudi. Oni su, stoga, morali biti Eseni. Jasno je, takođe, da je
Hrist pristupio Krštenju kao svetom ritualu, dobro poznatom i dugo upražnjavanom. Shvatao je, kaže on,
da mora da ispuni sve što je pravo.

U 18. glavi knjige Dela Apostola nailazimo na ovo: I jedan Jevrejin, po imenu Apollos, rođen u
Aleksandriji, govorljiv čovek i močan poznavalac Svetih Knjiga, dolazi u Efes. Taj čovek je bio upu-ćen
kao od Gospoda, i, kako je bio vatren po svom duhu, on je govorio i mislio stalno o stvarima Gospoda,
poznavajući samo krštenje Jovanovo; i onje počeo da govori žestoko u sinagogi; kojeg su, kada suga čuli
Akvila i Priscila, uzeli kod sebe i preko njega shvatili i tumačili Boga daleko savršenije.

Prevodeći ovo iz simboličkog i figurativnog jezika na običajan smisao za grčki tekst, čita se ovako: I
jedan Jevrejin, po imenu Apollos, Aleksandrijac po rođenju, jedan govorljiv čovek i široko obrazovan,
došao je u Efes. On je naučio u misterijama istinske doktrine u odnosu na Boga; i, kako je bio vredan
pregalac, on je govorio i mislio stalno o istinama u odnosu na Božanstvo i nije dobio nijedno drugo
krštenje osim od Jovana. On nije znao ništa u odnosu na Hrišćanstvo, jer je živeo u Aleksandriji i upravo
je došao u Efes; mada je moguće da je bio učenik Fila i Terapeuta.

To je, u svim vremenima, kaže Sveti Avgustin, hriščanska religija, koju znati, i ispovedati je, predstavlja
najsigurnije i stvarno dobro, koja je nazvana po tom imenu, a ne prema svojoj suštini, kojeje Njegovo
ime;jer, suština po sebi koja se sada zove Hrišćanska religija, zaista jeste bila poznata Drevnima, i nije
bila manjkava ni ujednom trenutku odpočetka Ijudskog roda, sve do vremena kada je Hrist došao u
fizičkom obliku, od kada je prava religija koja je i pre toga postojala, počela da se naziva Hrišćanskom; i