Page 213 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 213

ona je, u našim danima, Hrišćanska religija, ne zato što je bila manjkava u prošlim vremenima, većje ona
  kasnije dobila to ime. Prvi učenici su nazivani Hrišćanima u Antioku (drevni grčki grad istočno od reke
  Orontes, na samom jugu Turske), kada su Barnabas i Pavle počeli da propovedaju tamo.







  Lutajući  ili  Putujući  Jevreji,  ili  Ekzorcisti  koji  su  pretpostavljali  da  umeju  da  koriste  Sveto  Ime  u
  isterivanju  zlih  duhova,  bili  su,  bez  sumnje,  Terapeuti  ili  Eseni.  I  desilo  se   čitamo  dalje  u
                                                                                                     y
  Delima Apostola u Gl. 19:1-4; da dokje Apolos (Jevrejski Hrišćanin iz Aleksandrije, savremenik Pavla,
  više puta po-menut u Novom Zavetu) bio u Korintu, Pavle je prošavši kroz gornje delove Male Azije,

  došao  u  Efes  i,  poštoje  našao  neke  učenike,pitao  ihje:  'Da  li  steprimili  Sveti  Duh  od  kako  stepostali
  Vernici'? Oni su mu odgovorili 'Mi nismo do sada ćuli da postoji neki Sveti Duh'. Onda ihje on zapitao
  'Pa gde ste onda vi kršteni?' Oni su odgovorili: 'U fovanovom krštenju'. Tadaje rekao Pavle: 'Jovanje
  zaista kr-stio mnoge sa krštenjem pokajanja govoreći Ijudima da treba da veruju u Njega koji tek treba da
  dođe  nakon  njega  (Jovana)   a  to  je  Isus  Hrist.'  Kada  su  oni  ovo  ćuli,  bili  su  odmah  kršteni  u  ime
                                  y
  Gospoda Isusa.


  Ova  vera,  ispovedana  od  Jovana  i  gotovo  Hrišćanska,  mogla  je  da  bude  samo  doktrina  Esena.  Nema
  sumnje da je Jovan pripadao toj sekti. Jer, sve na to jasno ukazuje: mesto gde je propovedao, njegova
  stalna i teška dijeta, doktrine koje je poučavao. Nema ni jedne druge sekte kojoj bi mogao da pripada, i ni
  jedna nije bila tako brojna kao njegova, osim Esena.


  Iz dva pisma upućena Pavlu i braći u Korintu, saznajemo da je to grad Luksuza i Korupcije, kao i da je
  tamo  bilo  sporenja  među  njima.  Rivalske  sekte  su  već  oko  57.  godine  naše  ere,  podigle  tamo  svoje
  barjake,  kao  sledbenici  Pavla,  Apolosa  ili  Kefasa  (Cephas,  Sv.  Petar).  Neki  od  njih  su  osporili  ot-
  krovenje. Pavle ih je ubeđivao da budu dosledni prema doktrinama kojima ih je podučavao i poslao je
  Timotija (Pavlov prijatelj) da im osveži pamćenje.


  Prema Pavlu, Hrist bi trebalo da dođe ponovo i stavi kraj svim ostalim silama Kneževa i Moćnika, i
  konačno Smrti. Tada bi On ponovo bio spojen s Bogom - koji bi tada bio sve u svemu.


  Maniri i ceremonije Esena su bili simbolički. Oni su imali, prema Filu Jevrejinu, četiri Stepena; članovi
  su  bili  podeljeni  na  dva  Reda,  Praktici  i  Teraputici.  Teraputici  su  bili  kontemplativna  i  me-dicinska
  Braća, a Praktici aktivni, praktični, poslovni ljudi. Oni su bili Jevreji po rođenju i imali su veću sklonost
  jedan  za  drugog  od  članova  mnogih  drugih  sekti.  Njihova  bratska  ljubav  je  bila  jaka.  Ispunjavali  su

  hrišćanski zakon Volite jedan drugog i prezirali bogate. Među njima nije bilo ni jed-nog koji je imao više
  od drugog. Imovine su im bile pomešane, svi su imali samo jedno nasledstvo i bili su - braća. Njihovo
  duboko poštovanje prema Bogu je bilo izuzetno. Pre izlaska sunca, nikada nisu izgovorili nijednu reč o
  profanim stvarima, već su se molili molitvama koje su dobili od svojih praočeva. U zoru, i pre nego što
  nastane svetlost, njihove molitve i himne su se uzdizale ka Nebu.


  Oni su bili izuzetno odani i stvarni Službenici Mira. Imali su misteriozne ceremonije i inicijacije u svojim
  misterijama; Kandidat je obećavao da će zauvek imati veru u sve ljude, posebno u one koji su na vlasti,
  jer niko ne dobija vlast bez Božje pomoći.


  Bez obzira na to šta su govorili, sve je bilo čvršće od zakletve; ali, oni su izbegavali zakletve i smatrali
  ih  gorim  od  lažnog  svedočenja.  Bili  su  jednostavni  u  svojoj  ishrani  i  načinu  života,  posto-jano  su
   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218