Page 239 - Albert Pike - Moral i Dogma

gnev i svako je, kako je sticao moć, proganjao drugog, sve dok tle celog hrišćanskog sveta nije nakvašeno
krvlju i odebljalo od mesa i zabelelo se od kostiju mučenika, a ljudskom geni-jalnošću bio je do kraja
oporezovan, da bi se pronašli novi modeli kojim se mučenje i agonija mogu produžiti da bi bili još bolji.

S kakvim pravom, šapuće Gias, ovi divljaci nemilosrdno proganjaju životinje kojima patnje i mu-čenje
drugih jadnih vrsta, predstavlja najveće zadovoljstvo i masa takvih brine se samo dajede, spava, da se
obuče i valja u telesnim zadovoljstvima, a najbolji među njima se svađaju, mrze, zavide i uz retke
izuzetke, vode računa samo o svom sopstvenom interesu - s kakvim pravom oni pokušavaju da obmanu
sebe u ubeđenju da oni nisu životinje, kao što su vuk, hijena i tigar, jer su nešto plemenitijeg duha kojije
opredeljen ka besmrtnosti, varnici suštinske Svetlosti, Vatri i Razumu, kojije Bog? Kakvu drugu
besmrtnost osim ove sebičnosti, može ovo stvorenje da uživa? Za kakvu druguje on sposoban? Zar
besmrtnost nepočinje ovde i zarživot nije njen deo? Kako će smrtpromenitiprostu prirodu primi-tivne

duše? Zašto druge životinje koje samo nejasno imitiraju bludničenje, divljaštvo, Ijudsku surovost i žeđ za
krvlju, nemaju isto pravo koje ima i čovek, da očekuju uskrsnuće i Večno postojanje ili Nebo Ljubavi?

Svet se poboljšava. Čovek prestaje da proganja - kada broj progonjenih postaje prevelik i jak i kad

potčinjavanje traje dugo. Nestajanjem tog izvora zadovoljstva, čovek isprobava ingenioznost svoje
okrutnosti na životinjama i drugim živim bićima koja su ispod njega. Lišavanje drugih bića života koji im
je Bog dao, i to ne samo da bismo mogli da jedemo sveže meso, već iz čiste divljač-ke razuzdanosti,
prihvatljiva je aktivnost i zabava za čoveka koji se ponosi sobom jer je Gospodar Stvaranja i malo je niži
od Anđela. Ako ne može više da koristi sprave za mučenje, vešala, klešta i lomaču, može da mrzi, ubija i
oduševljava se u mislima da će on, odmah posle toga, luksuzno uživati u blaženosti neba, gledati sa
zadovoljstvom agoniju onih koji su, s pravom, propali jer su se usudili da misle suprotno od njega o temi
koju obojica uopšte ne razumeju.

Tamo gde armije despota prestaju da ubijaju i svete, armije Slobode zauzimaju njihova mesta i belo i
crno se mešaju: ubijanje, paljenje i otimanje. Svako doba ponovo uvodi zločin, kao i glupo-sti
prethodnika, i rat opravdava nasilje i pretvara plodnu zemlju u pustinju, i Bogu se zahvaljuje u Crkvama
za krvava kasapljenja i nemilosrdna uništavanja, čak, i kada su nabrekli od pljačke, kruni-sani lovorom i
dobijaju ovacije.

Od celog čovečanstva, ni jedan od deset hiljada nema drugačijih potreba, osim svakodnevnih životinjskih
potreba. U ovom vremenu, kao i u drugim, svi ljudi (osim nekolicine) rođeni su da budu zveri u ogradi,
saradnici i kolege konju ili volu. Potpune neznalice, čak i u civilizovanim zemljama, oni misle i rezonuju
kao životinje pored koje, i s kojom, rade. Za njih su Bog, Duša, Duh i besmrtnost samo reči, bez ikakvog
realnog značenja. Za njih devetnaest od dvadeset u Hrišćanskom svetu, Bog je samo Bel, Molok, Zevs ili
u najboljem slučaju Oziris, Mitra ili Adonai ali pod drugim imenom, obožavan sa starim paganskim
ceremonijama i rutualnim obredima; to je statua Zevsa sa Olimpa koji je obožavan kao Otac u
Hrišćanskoj crkvi koja je bila Paganski Hram; to je Statua Venere koja postaje Devica Marija. Jer,

uglavnom, čovek u svom srcu ne veruje da je Bog pravedan ili milostiv.

Oni se plaše i drhte od njegovih munja i užasavaju se njegovog gneva. Najviše je onih koji samo misle da
veruju da postoji drugi život, iskušenje i kazna za greh. Ipak, ništa manje neće proganjati never-nike i

Ateiste koji ne veruju u ono u što oni sami zamišljaju da veruju, jer im je to neshvatljivo, u njihovom
15
neznanju i nedostatku mozga. Za veliku većinu ćovećanstva, Bog je samo odraz slike u beskrajnom
prostoru, zemaljski Tiranin na svom Tronu, samo mnogo jači, neshvatljiviji i vrlo ne-umoljiv. Da bi
usmerio Čovečanstvo, Despot treba samo da bude onakav kako je zamišljan Bog, po opštem shvatanju