Page 277 - Albert Pike - Moral i Dogma

kao srećan čovek. Dani prolaze brzo i dolazi noć, kada u njoj ni jedan čovek ne može više da radi. Ta
noć, jednom dolazi i naše sreće i nesreće nestaju, postaju kao stvari koje nikada nisu ni postojale. Ali,
rad nije prestao i nije nestao. On opstaje, ili postoji stalna potreba za njim, tokom beskrajnih Vremena i
Večnosti.

Bez obzira na to kakvu moralnost i inteligenciju, strpljenje, postojanost, savesnost, istrajnost, umnost,
energiju, jednom rečju, bilo kakvu Snagu da čovek ima u sebi, ona će biti zapisana u Radu koji on
obavlja. Raditi je, u stvari, postavljanje naspram Prirode i njenih nepogrešivih i večnih zako-na koji će
dati pravu presudu za njega. Najplemenitiji Ep je moćna Imperija koja je polako građena zajednički,
moćnim nizom velikih herojskih dela, velikom pobedom nad haosom. Dela su veća od reči. Ona imaju
život, nem, ali nesporan; i rastu. Ona ispunjavaju prazninu Vremena i čine je plod-nom i vrednom.

Rad je istinski simbol Boga, Arhitekte i Večnog Stvoritelja, plemeniti rad koji će i dalje biti Kralj ove
Zemlje i sedeti na najvišem Tronu. Ljudi bez dužnosti i činjenja su kao drveće niklo na ivici pro-valije,
sa čijih je korena otpala sva zemlja. U Prirodi nema ni jednog čoveka koji nije Mučenik. Ona se ruga
čoveku koji sedi i krije se od svakog rada, obaveza, opasnosti, težine, pobede - iza koje stoji rad, i

onome čiji ceo posao i borbu obavljaju drugi umesto njega; i postoje ljudi koji se ponose time što im, čak
ni na pamet ne pada - radno vreme. Pa, nemaju ga ni svinje.

Predvodnik ljudi je onaj koji stoji na teretnim kolima s ljudima, koji se isprsi na opasnost pred kojom

ustuknu svi ostali i, ako je ne pobedi, on će je prožderati. Herkules je obožavan zbog dva-naest radnih
zadataka. Ruski Car je postao brodograditeljski radnik i radio je svojom sekirom na dokovima Saardama
(Petar Veliki); i nešto je nastalo iz toga. Kromvel je radio, Napoleon takođe; i svi su uticali na nešto.

Postoji večna plemenitost, čak i nešto sveto u radu. Niko i nikad ne sme da bude neradnik i zaboravan
prema svojim važnim obavezama, jer uvek postoji nada u čoveku koji istinski i predano radi; dok u samoj
Dokolici postoji večni Očaj. Čovek usavršava sebe radom. Džungle su iskrčene. Umesto njih nastaju
dobra, zasađena polja i veličanstveni gradovi; i uz to i sam čovek prestaje da bude loša, muljevita i
bolesna džungla i pustinja. Čak i u najmanje vrednom radu, cela duša čoveka se objedinjuje u neku vrstu
prave harmonije u momentu kada počinje da radi. Sumnja, Prezir, Tuga, Griža savesti, Indignacija, pa čak
i Očaj, nestaju gunđajući duboko u svojim pećinama kad god čo-vek odlučno prione na svoj posao. Rad
je Život. Iz dubine srca radnika uzdiže se Bogom dana Sila, Sveta Nebeska Životna suština, udahnuta u
njega od strane Svemoćnog Boga; i podstiče ga na sve plemenito čim počne da radi. U njemu se čovek uči
Strpljenju, Hrabrosti, Istrajnosti, Otvorenosti za svetlost, spremnosti da shvati da je grešio, odlučan da
radi bolje i da se unapređuje. Samo kroz rad čovek se može naučiti vrlinama. Nema Religije u stagnaciji i
neaktivnosti; već samo u aktivnosti i delovanju. Postoji duboka istina u izreci starih sveštenika laborare
est orare \ Najbolje se moli onaj koji voli sve stvaru kako velike tako i male; i može li čovek voleti ako
24
ne radi iskreno u korist bića koja on voli?

Radi i u njemu imaj blagostanje - je najstarije Jevanđelje; nepropovedano, nejasno ali je ne-iskorenjeno
y
i traje večno. Nastajanje nereda, bilo gde, večni je neprijatelj; treba ga napasti, potčiniti i napraviti red iz
njega - da više ne bude sadržina Haosa, već Inteligencije i Božanstva u nama; napasti neznanje, glupost i
brutalno odsustvo misli, gde god da postoji, uništavati ga mudro i neumorno, ne odmarati se dok smo živi
i dok ono živi, u ime Boga, to je naša dužnost kao Masona koja nam je naređena od Najvišeg Boga. Čak i
On, Njegovim neizgovorenim glasom, mnogo jačim od gromova Sinaja ili snage urlanja Orkana, nam to
govori. I buduće doba, i stari Grobovi, s njihovim prahom, govore nam. Duboko Kraljevstvo Mrtvih,
Zvezde na svom večnom kursu, ceo Svemir i sve Vreme, tiho i stalno nas upozoravaju da moramo stalno