Page 304 - Albert Pike - Moral i Dogma

ulepšavali hramove Bogova. On je išao dalje sa armijom da bi pokorio ljude civilizaciji, učeći ih da gaje
lozu i seju žito, za hranu.

Njegov brat Tifon ga je ubio kada je sunce bilo u znaku Škorpije, što će reći, u Jesenjoj Ravnodnevici.
Oni su bili rivali u polaganju prava na tron Egipta, kaže Synesius (Hrišćanin, biskup u IV-V veku, grada
Ptolemaisa u Libijskom Pentapolisu), kao i na Svetlost i Mrak, borili su se oduvek za vlast na zemlji.
Plutarh dodaje da je u vreme kada je Oziris ubijen, mesec bio pun; i stoga je to bilo u znaku suprotnom od
Škorpiona, to jest, u Biku, znaku Mladog Ekvinocija ili Proletne ravnodnevice.

Plutarh nas uverava da su one trebale da nam predstave te događaje i detalje da je Izida uspo-stavila
Misterije, u kojima su oni predstavljeni slikama, simbolima i religioznom ceremonijalom, kojima su one
imitirane i u kojima su date pouke o pobožnosti, i utehe za nesreće sa kojima se susre-ćemo ovde dole.
Oni, koji su institucionalizovali Misterije želeli su da ojačaju religiju i uteše ljude u njihovoj tuzi sa
uzvišenim nadama koje su bile u religioznoj veri, čiji su principi predstavljeni njima prekriveni
pompeznim ceremonijalima i pod svetim velom alegorija.

Diodorus nam govori o poznatim stubovima podignutim blizu Nysa, u Arabiji koji su, govo-rilo se, bila
dva groba Ozirisa i Izide. Na jednom je bio sledeći natpis: Ja sam Izida, Kraljica ove zemlje. Ja sam
primila instrukcije od Merkura. Niko ne može da uništi zakone koje samja donela. Ja sam najstarija ćerka
Saturna, najstarijeg od svih Bogova. Ja sam žena i sestra Ozirisa Kralja. Ja sam naučila smrtnike da

koriste žito. Ja sam majka Orusa Kralja. U moju čast bio je izgrađen grad Bubaste. Raduj se, O Egipte,
raduj se, zemljo koja si mi dala rođenje!... I, na drugom, je bilo sledeće: Ja sam Oziris Kralj, kojije vodio
svoje armije u sve delove sveta, u najgušće naseljene zemlje Indije, Severa, Dunava i Okeana. Ja sam
najstariji sin Saturna: ja sam rođen iz brilijantnog i veličanstve-nogjajeta i moje suštastvo je istog porekla
sa onim od kojegje sastavljena svetlost. Nema mesta u Univerzumu gde se ja nisam pojavio, da pružim
svoju dobrotu i svoja otkrića. Ostatak teksta je nečitljiv.

Da bi imala pomoć u traženju tela Ozirisa i u čuvanju svoje bebe Horusa, Izida je povela sa sobom
Anubisa, sina Ozirisa i njegovu sestru Nefete. Kao što je rečeno, on je bio Sirius, najsvetlija zvezda na
Nebu. Pošto ga je našla, otišla je u Biblos i sela pored izvora, gde je saznala da se tu zau-stavio sveti
kovčeg sa telom Ozirisa. Tužna i tiha, sedela je lijući potok suza. Kod nje je došla žena sa dvora Kraljice
Astarte, razgovarala s njom, očešljala joj kosu i namazala je divnim parfemom ambrozije. Kada je
Kraljica saznala za to, zaposlila je Izidu da pazi na njeno dete u palati, čiji je jedan od stubova bio
napravljen od erike ili tamarisa, obraslog oko sanduka u kojem je bio Oziris (koji je Kralj odsekao u
šumi, ne znajući za to, i u stubu je još bio sanduk). Taj stub je, kasnije, Izida zatražila i iz njega je izvukla
sanduk i telo, koje je kasnije uvijeno u fino platno i namazano mirišljavim uljem koje je ona donela.

Nesvesna onoga što je unela, Plava Masonerija još ima među svojim amblemima ženu koja pla-če nad
slomljenim stubom i drži u ruci grančicu akacije, mirte ili tamarisa, dok Vreme, tako kažu, stoji iznad nje i
češlja uvojke njene kose. Ne moramo ponovljati bljutavo i trivijalno objašnjenje ove predstave o Izidi
koja plače u Biblosu, nad polomljenim stubom u Kraljevoj palati, u kojoj je telo Ozirisa, dok Horus, Bog
Vremena, sipa ambroziju po njenoj kosi.

Ništa iz ove priče nije istorijsko. To je alegorija ili sveta priča koja sadrži značenje poznato samo onima
koji su inicirani u Misterijama. Svi delovi su astrološki, sa značenjem koje je još dublje od objašnjenja