Page 307 - Albert Pike - Moral i Dogma

Cilj Misterija je bio da čoveku obezbede pravu sreću na zemlji preko vrline; i u tom smislu su ga učili da
je njegova duša besmrtna i da greška, greh i porok moraju nužno da stvore, kroz oštar zakon, nastajanje
posledica. Sirova prezentacija fizičke torture u Tartarusu bila je samo slika stvarne, neizbežne, večne
posledice koja nastaje po Božjem zakonu za greh i porok koji je učinjen. Pesnici i sveštenici su radili na
propagiranju doktrina besmrtnosti duše i na određivanju kazne za greh i porok; da bi stekli poverenje
ljudi, pesnici su ih učili besmrtnosti kroz svoje pesme, a o grehu i poroku, učili su ih sveštenici u
hramovima; i oni su ih preobukli ljupkošću, neke poezijom, a druge spektaklima i magičnim iluzijama.

Pomoću svih sredstava umetnosti, oni su oslikavali sreću čoveka od vrlina nakon smrti, i užase strašnih
zatvora namenjenih za kaznu poročnih. U hladovini svetilišta, ova oduševljenja i užasi su bili iskazani kao
spektakli i Inicirani su prisustvovali religioznim dramama, pod imenom inicijacije i misterije.
Zainteresovanost je uzdizana kroz tajanstvenost, kroz težak način dobijanja pristupa i proverama kroz

koje je trebalo proći. Kandidata su zabavljali raznolikim okruženjem, pompom dekoracije i raznolikim
dodacima. Poštovanje je podsticano ozbiljnošću i uvažavanjem glumaca i veličanstvenošću ceremonijala;
i strah i nada, tuga i oduševljenje, naizmenično su pokretani.

Hijerofanti, ljudi od intelekta, koji su dobro razumeli prirodu ljudi i umetnost njihovog kon-trolisanja,

koristili su sve mogućnosti da ostvare cilj i da daju značaj i impresivnost njihovim cere-monijama. Iako
su prekrivali te ceremonije velovima Tajanstvenosti, više su voleli predstave kada ih Noć natkrili svojim
krilima. Nejasnost se nadovezivala na impresivnost i doprinosila iluziji; i oni su je koristili da stvore
efekat na zapanjenog Iniciranog. Ceremonije su izvođene u pećinama sa slabim svetlom, a gusta šuma je
zasađena oko Hrama, da bi dočarala tamu koja utiče na um, religioznim strahom.

Sama reč misterije, prema Demetrius Falereusu , bila je metaforički izraz koji je označavao taj-ni strah
4
koji su tama i mrak izazivali. Vreme određeno za njihove proslave je, gotovo uvek, bila noć; i, one su se
obično nazivale nokturalne ceremonije. Inicijacije u Misterije na Samotraki su izvođene noću, kao i one o
Izidi, o kojima Apuleius govori. Euripid kaže, kroz Bakoa, da su ove Misterije bile proslavljane noću, jer
postoji nešto u noći uvaženo i zadivljujuće.

Ljudsku radoznalost ništa ne uzdiže kao Misterije, sakrivene stvari koje oni žele da znaju; i ništa tako ne
uvećava radoznalost, kao prepreke koje im se postavljaju da ne mogu da se prepuste zadovoljenju želja.
Iz ovoga su stekli korist Zakonodavci i Hijerofanti, privlačenjem ljudi u njihova svetilišta i podsticanjem
da traže i da prime pouke od kojih bi se, inače, nezainteresovano okrenuli, da su im samo prenete. U duhu
misterija, bili su uvereni da oponašaju Božanstvo koje Sebe sakriva od naših čula, i krije od nas konce
kojima Ono pokreće Univerzum. Oni su priznavali da su najviše istine sakrili pod veo alegorija, kako bi
još više zainteresovali čoveka i podstakli ga da istražuje. Tajanstvenost, u koju su ukopali Misterije,
imala je upravo taj cilj. A one, kojima su misterije otkri-vene, vezivali su za sebe najstrašnijim zavetima,

da ih nikada ne otkriju. Njima nije bilo dozvoljeno čak ni da govore o ovim važnim tajnama s drugima,
osim sa iniciranim; i kazna smrću je bila za-prećena svakom indiskretnom kad bi ga otkrili ili kada bi se
utvrdilo da je u Hramu neinicirani; i svakog ko je izneverio ove tajne, svi su izbegavali, kao da je
ekskomuniciran.

Hijerofant Evrimedon je optužio Aristotela za bezbožništvo, jer je podneo žrtvu duši pokojne žene, u
skladu sa obredom koji je korišćen u obožavanju Cere. On je bio prinuđen da pobegne na Kalkis, i da bi
iščistio iz svog sećanja ovu mrlju, naručio je, svojevoljno, da se podigne Statua toj Boginji. Sokrat,