Page 306 - Albert Pike - Moral i Dogma

zaslužuje da bude poznat i da je jedna od njenih velikih prednosti što one zabranjuju sve nečistoće; pošto
su one bile Misterije Mudrosti, o njima bi bilo nesmotreno govoriti licima koja nisu inicirana i da su one
uspostavljene među Varvarima koji u njima pokazuju veću mudrost od Grka, koji ih još nisu primili.

To je dvostruki cilj, politički i religijski - jedan nas uči našim dužnostima prema čoveku, a drugi o tome
šta smo obavezni prema Bogovima; ili, kako poštovati Bogove pridržavajući se onoga što smo obavezni
prema zakonima, što se nalazi u jednoj vrlo poznatoj Virgilijevoj rečenici koju je on pozajmio iz
ceremonija inicijacije: Nauči me da poštujem Pravdu i Bogove. Tu veliku pouku, koju je Hijerofant
preneo Iniciranima, nakon što su videli opis Podzemnog regiona, Pesnik nju postavlja posle njegovog
opisa različitih kazni koje trpe poročni u Tartarusu, i odmah posle opisa one Sizifa.

Slično tome i Pausanias, pri završetku opisa kazni Sizifa i Danajevih ćerki, u Hramu u Delfima, iznosi
sledeće zapažanje: da su zločin ili nepobožnost sa kojima se u najvećoj meri zaslužuje ova ka-zna, bilo
preziranje koji su oni iskazali prema Eleuzijskim Misterijama. Iz te opaske Pausaniasa (koji je bio
Iniciran), lako se vidi da su Eleuzijski Sveštenici, koji su predavali dogmu kazne u Tartaru, među velike
zločine za koje se zaslužuje takva kazna, uključivali nepoštovanje i zanemarivanje Svetih Misterija; čiji

je glavni (ali ne i jedini) cilj učenja Svetih Misterija bio - da usmeravaju čoveka ka pobožnosti, i time da
on poštuje pravdu i zakone, kao glavni cilj njihove instutucije, ako ne i je-dini, i prema kojima su potrebe
i interesi same religije bili podređeni; jer je ova poslednja bila samo sredstvo koje sigurnije vodi ka
pravdi; jer je sva sila religioznih mišljenja bila u rukama zakonoda-vaca, kako bi oni bili sigurniji da če
time biti više poštovani.

Misterije nisu bile samo jednostavno oročišćenje i zapažanja nekih proizvoljnih principa i ce-remonija,
niti način da podsete čoveka na ranije stanje rase pre civilizacije, već su one vodile čoveka ka
pobožnosti kroz instrukcije o moralu, kao i prema budućem životu; što je u prvim ranim danima, ako ne i
od samog početka, predstavljalo glavni deo ceremonijala.

U ceremonijama su korišćeni simboli i koji su se odnosili na poljoprivredu, kao što je Masonerija
sačuvala klas žita kao simbol i u jednoj od njenih reči; ali njihova glavna oblast se odnosila na astro-
nomske pojave. Bez sumnje, mnogo je rečeno o stanju brutalnosti i degradacije u koje je čovek po-tonuo
pre institucije Misterija; ali, aluzija je bila više metafizička na neznanje neiniciranih, nego prema divljem
životu najranijeg čoveka.

Veliki cilj Misterija Izide kao, uostalom, i svih Misterija, bio je najviše i suštinski - politički. One su bile
težnja da se unapredi naša rasa, da se unaprede ponašanje i moral i da se održi društvo sa jačim vezama
od onih koje stvaraju ljudski zakoni. Došlo je do malaksalosti u drevnim naukama u pronalaženju
mudrosti i svih mogućnosti da se zakonodavstvo učini savršenim; filosofija koja nikada nije težila da
obezbedi sreću čoveku, kroz pročišćenje njegove duše od strasti koje mogu da mu smetaju i koje su nužna
posledica nastanka društvenog nereda. I, očigledno je da su to bile aktiv-nosti genija u primeni svih
nauka, dubokog poznavanja srca čoveka i načina njegovog potčinjavanja.

Još je veća greška ako se misli da su one bile pronalasci šarlatanstva i način obmanjivanja. One su se,
možda, tokom vremena, degenerisale u obmanjivanje i pretvorile u škole s lažnim idejama; ali, nisu bile
takve na početku; ili su, možda, najmudriji i najbolji ljudi iz antičkog doba izrekli namerno tu laž. Same
alegorije tih Misterija, Tartarus i njegove kazne, Minos i druge sudije mrtvima, vreme-nom su pogrešno
shvaćene i postale lažne, jer su i bile takve; dok su na početku bile istinske, jer su shvatane samo kao
proizvoljne forme u kojima je istina bila sakrivena.