Page 305 - Albert Pike - Moral i Dogma

koje je dato i koje je sakriveno dvostrukim velom. Misterije, u kojima su ovi događaji predstavljeni i
objašnjeni, bile su kao one Eleuzijske, za koje je Pausanias (koji je bio iniciran, kako kažu Grci, u
najdrevnijim vremenima), smatrao da su najosmišljenije i da vode čoveka prema po-božnosti. I Aristotel
kaže da su one bile vrednije od svih religijskih institucija i da su se, stoga, zvale misterije par ekselans; i
Eleuzijski Hram je smatran kao opšte svetilište celog sveta, gde su religije unele zajedno sve što je bilo
najimpresivnije i najveličanstvenije.

Cilj svih Misterija je bio da inspirišu čoveka pobožnošču i da ga uteše u teškom životu. Ovakva uteha je
donosila nadu u srečniju budučnost i prelaz nakon smrti u stanje večne sreče.

Ciceron kaže da Inicirani nisu samo dobijali pouke koje su im činile život mnogo prihvatlji-vijim, več su
izvlačili iz ceremonija srećne nade za trenutke smrti. Sokrat je govorio da su oni koji su bili toliko srećni
da im se dozvoli pristup Misterijama, imali pri smrti najveće nade za večnost. Aristides je rekao da one
Iniciranima ne daju samo utehu u postojećem životu i način spasenja od velike težine njihovih muka već,
takođe, dragocenu prednost prelaska nakon smrti u srećnije stanje.

Izida je bila Boginja Saise (ili, Sa el-Hagar, je bio drevni Egipatski grad na zapadnoj delti Nila) i čuveni
praznik Svetlosti je slavljen u njenu čast. U njemu su proslavljane Misterije, u kojima je predstavlja-na
smrt i kasniji povratak u život Boga Ozirisa, u tajnoj ceremoniji i scenskoj prezentaciji njegovih muka,
nazvanim Noćne Misterije.

Kraljevi Egipta su često obavljali funkcije Sveštenstva; i oni su bili inicirani u svetu nauku čim bi
preuzeli tron. Tako je u Atini, Prvi Zvaničnik ili Glavni Kralj, upravljao Misterijama. To je bio prikaz

jedinstva koje je postojalo između Sveštenstva i Kraljevstva u tim ranim danima kada su zakonodavci i
kraljevi tražili u religiji moćan politički instrument.

Govoreći o razlozima zašto su životinje pretvarane u božanstva u Egiptu, Herodot kaže: Ako bi trebalo da

objasnim ove razloge, bio bih doveden do otkrivanja onih svetih stvari koje konkretno želim da izbegnem
i koje, zbog obaveze, ne bih smeo da otkrivam uopšte. I, nastavlja: Egipćani imaju u Saisu grobnicu
određene ličnosti, koju mislim da ne smem da imenujem. Onaje iza Hrama Minerve. (Ovu poslednju su
tako nazvali Grci, a bila je, u stvari, Izida, čiji je često citiran enigmatski zapis Ja sam što sam bila,
ijesam, i biću. Nijedan smrtnik mejoš nije otkrio). I, Herodot ponovo kaže: Na ovom jezeru su
predstavljeni događaji koji su se desili noću, koje ne smem da navedem. Egipćani ih nazivaju
svojim Misterijama. Imajući to u vidu, istovremeno kada ja priznajem da sam dovoljno upoznat, osećam
da samprinuđen da ćutim. O ceremonijama koje su, takođe, u čast Cere,ja takođe ne smem da
rizikujem dagovorim, ništa dalje, zbog obaveze prema religiji, ili koliko mi religija dozvoljava.

Lako je videti šta je bio veliki cilj inicijacije i Misterija i njihov prvi i najveći plod (kao što to potvrđuju
svi iz antike) - da se civilizuju divlje horde, da se ublaži njihovo vatreno ponašanje, da se uvedu među
njih društveni odnosi i da se vodi daleko vredniji način života čoveka. Ciceron smatra da je osnivanje
Eleuzijskih Misterija najveća od svih koristi koje je Atina dala drugim zajednicama. Njeni efekti su bili,
kaže on, da se civilizuje čovek, ublaži njegovo divlje i vatreno ponašanje i da se nauči pravim principima
morala koji iniciraju ljude u jedinu vrstu života vrednijeg za njih. Isti filosofski govornik, u istom
paragrafu u kojem apostrofira Ceru i Proserpinu, kaže da čovečanstvo duguje ovim Boginjama prvi
element moralnog života, kao prvi način podrške fizičkom životu; znanje zakona, regulaciju morala i onih
primera civilizacije koji su unapredili ponašanje čoveka i gradova.

3
U Euripidovoj tragediji Bako kaže Pentheusu da nastanak nove institucije (Dionizijevih Misterija)