Page 309 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 309

im mirno i glatko more: i Scholiasti  Aristofanesa kažu da su ovi inicirani u Misterijama bili samo ljudi
                                           269
  koji su imali privilegiju da izbegnu velika zla i iskušenja.


  Inicirani u Misterijama Orfeja, nakon što je bio pročišćen, smatran je za otpuštenog iz carstva zla i prenet
  u stanje života koje mu je davalo najsrećnije nade. Ja sam izronio iz zla, on je bio obavezan da kaže, i
  domogao sam se dobrog. Oni koji su inicirani u Eleuzijskim Misterijama verovali su da je Sunce sjalo
                                                                            11
  čistim sjajem samo za njih. I, kao što vidimo u slučaju Periklea , oni su laskali sebi da su ih Ceres, ili
  Cerere, i Proserpina, inspirisali i dali im mudrost i tajnu i utehu.


  Inicijacija  je  neutralisala  grehe  i  otklanjala  nesreću;  nakon  ispunjavanja  srca  čoveka  radošću  tokom
  života, ona mu je davala najsjajniju nadu u trenutku smrti. Za nju smo zahvalni Eleuzijskim Boginjama,
  kaže Sokrat, što ne vodimo divlji život ljudi iz ranog perioda; njima smo zahvalni i za lepe nade koje nam
  je  inicijacija  davala  za  trenutak  smrti  i  za  celu  večnost.  Dobrobit  koju  stičemo  iz  ovih  uvaženih
  ceremonija, kaže Aristides, nije samo sadašnja sreća, rađanje i oslobađanje od starih zla, već slatka nada
  koja postoji u trenutku smrti, za prelaz u daleko srećnije stanje. I, Theon  kaže da je doprinos Misterija
                                                                                      12
  najfinija od svih stvari i izvor najvećeg blagoslova. Sreća koja nam je obe-ćana tamo nije bila ograničena

  na ovaj život smrtnika, već se nastavljala nakon groba. Tamo zapo-činje novi život, tokom kog Inicirani
  treba  da  uživaju  u  sreći,  bez  ikakvih  dodataka  ili  ograničenja.  Corybantesi   su  obećavali  večni  život
                                                                                           13
  Iniciranima u Misterijama Sibile i Atisa.


  Apuleius opisuje Luciusa (dok je još bio u obliku magarca) kako ovaj upućuje svoje molitve Izidi, o kojoj
  govori kao identičnoj s Cerom, Venerom, Dijanom i Proserpinom i, kao onoj koja, istovremeno, obasjava
  zidove  mnogih  gradova  svojom  ženskim  sjajem,  i  zamenjuje  njihovu  drhtavu  svetlost  sjajnim  zracima
  Sunca. Ona mu se pojavljuje kao vizija prelepe žene preko čijeg božanskog vrata visi duga gusta kosa u
  predivnim  loknama,  govoreći  mu:  Roditelj  Univerzalne  prirode  uslišava  tvoj  zahtev.  Gospodarica
  Elemenata, inicijalna klica rađanja, Vrhovno Božanstvo  Kraljica pokojnih duhova, prvi građanin Neba i
                                                                  y
  opšti tip svih Bogova i Boginja, tvojom molitvom odobrovoljena, uz tebe je. Ona vlada samo svojim
  migom oka, blistavim visinama nebeskog svoda, lekovitim povetarcem oke-ana; tihim žalosnim dubinama
  donjih  senki;  tojedno  i  Jedino  Božanstvo,  pod  brojnim  oblicima,  obo-žavanoje  od  brojnih  naroda  na
  Zemljipod mnogim imenima ipod različitim religioznim obredima.


  I upućuje ga kako da nastavi, na njen praznik, da bi ponovo dobio svoj ljudski lik: Tokom celog toka
  preostalog  tvog  dela  života,  sve  do  poslednjeg  daha  sa  tvojih  usana,  ti  si  posvećen  meni  i
  mojim potrebama... Pod mojom zaštitom tvoj će život biti srećan i sjajan: i kada tebi ti dani isteku, ti ćeš
  se spustiti u senke dole i naseliti Eleuzijska polja, tu, takođe, čak i u podzemnoj hemisferi, stalno ćeš
  obo-žavati mene, blagonaklonog zaštitnika: ijoš više, ako se, kroz istrajnu poslušnost, religioznu posveće-
  nost služenju meni i neprikosnovenu čistotu, tipotvrdiš meni kao vredan stvor božanske milosti, tada ćeš

  osećati uticaj moći koju samo ja posedujem. Broj tvojih dana će bitiprodužen iznad Svakodnevnih pravila
  vere.

  U procesiji praznika, Lucije je video Boginju, s pratiljama sa obe strane koje sa češljevima od slonovače

  u svojim rukama, činilo se po pokretima njihovih ruku i savijanim njihovim prstima, da češljaju i uređuju
  Boginjinu veličanstvenu kosu. Posle toga, obučeni u laneno platno, dolazili su ini-cirani, kosa ženeje bila
  vlažna od mirisa i prekrivena providnim velom, ali Ijudi, takoreći, zemaljske zvezde u velikoj religiji,
  bili su potpunosti obrijani i njihove ćelave glave jasno su sijale.


  Nakon toga došli bi Sveštenici, obučeni u laneno platno. Prvi je nosio lampu u obliku broda, koja je
  odašiljala  svetlost  iz  rupice  u  sredini;  drugi,  mali  oltar,  treći,  zlatno  palmino  drvo,  a  četvrti  je  nosio
   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314