Page 319 - Albert Pike - Moral i Dogma

obasjanu blistavom božanskom svetlošću. Tamna senka i zatamnjena atmosfera koje su okruživale
kandidata, nestaju; on je ispunjen vidljivim i visokim entuzijazmom koji podiže njegovu dušu iz duboke
utučeno-sti u koju je bio doveden; i najčistija svetlost probija duboki mrak.

U odlomku teksta istog pisca koji je sačuvano Stobceus, (grčki antologičar) saznajemo da je Inicirani, sve
do trenutka dok se ne obavi njegova inicijacija, morao da bude besprekoran; bio je zbunjivan svim
vrstama prizora; zapanjenost i užas su obuzimali njegovu dušu; on je podrhtavao; hladan znoj je curio s
njega, sve do trenutka dok mu se ne prikaže najsjajnija Svetlost - sjajna scena Elizijuma, gde on vidi
ljupku livadu zasvođenu čistim nebom i svetkovinu koja se praznuje igrom; gde on čuje harmonične
glasove i veličanstveno pevanje Hijerofanta; i vidi sveti spektakl. Tada, potpuno slobodan i oslobođen od
vlasti svih zla, on se meša s gomilom Iniciranih i, okićen cvećem, slavi s njima svete orgije, u sjajnom
carstvu nekog, možda, u mestu boravka Ormuzda.

U Misterijama Izide, kandidat je prvo prolazio kroz mračnu dolinu senki smrti; zatim kroz mesto koje
predstavlja elemente zemaljskog sveta, gde se dva principa sudaraju i povezuju; i na kraju mu se
dozvoljavao ulaz u osvetljeni deo, gde sunce, svojim najjasnijim svetlom, proteruje senke noći. Tada je

sam oblačio kostim Boga-Sunca ili Vidljivi Izvor Večne Svetlosti, u čijim je Misterijama iniciran i
prolazio kroz carstvo mraka, prema svetlosti. Kada dospe do praga palate Plutona, on se uzdiše u
Empyrean (Najviše Nebo) u grudi Večnog Principa Svetlosti Univerzuma, iz koga sve duše i intelekti,
emaniraju.

Plutarh potvrđuje da je teorija o dva Principa bila osnova svih Misterija i da su bili posvećeni u
religioznim ceremonijama Misterija Grčke. Oziris i Tifon, Ormuzd i Ahriman, Bako i Titani i Divovi, svi
predstavljaju ove principe. Fanes, sjani Bog koji je izašao iz Svetog Jajeta, i Noć, nose žezlo u
Misterijama Novog Baka. Noć i Dan su bili dva od osam Bogova obožavanih u Misterijama Ozirisa.
Boravište Proserpine kao i Adonisa, tokom šest meseci svake godine, bilo je u gornjem sve-tu, boravištu
svetlosti, i šest meseci u donjem ili boravištu tame, alegorijski predstavljaju istu podelu Univerzuma.

Veza različitih inicijacija sa Ravnodnevnicom, koja odvaja Carstvo Noći od Carstva Dana, i određuje
trenutak kada jedan od ovih principa počinje da dominira nad drugim, pokazuje da su se Misterije
odnosile na stalno takmičenje između dva principa svetlosti i mraka, gde su oni naizme-nično pobednici i
pobeđeni. Sam cilj koji su oni predložili, pokazuje da je njihova osnova bila teorija dva principa i njihov
odnos s dušom. Miproslavljamo veličanstvene Misterije Cere i Proserpine, kaže Imperator Julijan u
Jesenjem Ekvinociju, da bismo obezbedili kod Bogova da duse ne dožive zle akcije Sila Mraka koje su
tada u dolasku i vladaju Prirodom. Salust Filosof daje gotovo istu primedbu u vezi sa odnosom duše i
periodičnih nastupanja svetlosti i mraka tokom godišnje revolucije; i uverava nas da su se misteriozni
praznici Grčke odnosili na iste. I, u svim objašnjenjima Macrobiusa (rimski pisac, autor Saturnalija, V.
vek) o Svetim Pričama koje se odnose na Sunce, obožavanom pod imenom Ozirisa, Horusa, Adonisa,
Bakoa i dr, mi stalno podrazumevamo da se oni odnose na teoriju o dva Principa, Svetlosti i Tame i na

pobedu jednog nad drugim. U aprilu je slavljena prva pobeda dana nad dužinom noći, dobijena od
svetlosti; i bile su ceremonije žaljenja i radosti, kaže Macrobius, jer je njihov cilj, smena godišnjeg
upravljanja svetom.

Sve ovo nas, prirodno, dovodi u tragični deo tih religioznih scena, i u alegorijsku istoriju ra-zličitih
doživljaja Principa, Svetlosti, naizmeničnih pobednika i pobeđenog, u borbama vođenim s Mrakom
tokom svakog godišnjeg doba. Ovde dolazimo do najmisterioznijeg dela drevnih inicija-cija, i
najinteresantnijeg Masonima koji oplakuju smrt svog Velikog Majstora Khir-Oma, Hirama. Preko nje,