Page 48 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 48

Iz  toga  nastaju  preterane  ambicije  i  otimačina,  bezdušna  trka  u  kojoj  kapitalisti  stiču  profit  životima
  svojih radnika, nastaju spekulacije koje pretvaraju nacionalnu agoniju u bogatstvo i u sve ostale đavolske
  rabote Mamona . Sve ovo, i želja za vlašću, jesu dva stuba na ulazu u Hram Moloka . Pitanje je da li je
                                                                                                    29
                    28
  ova  druga  želja,  cvetajuća  kroz  neistine  i  prevare,  ubitačnija  od  prve.  U  svim  događanjima  one  su
  bliznakinje i savršeno usaglašene; i kada jedna preuzme kontrolu nad nes-rećnikom, njegova duša vene i
  raspada se i on na kraju umire. Duše polovine ljudskog roda napuste tela mnogo pre nego što ovi izumru.
  Ove dve pohlepe su blizanci nesreće i lepre, koje prljaju čoveka i koje se, kad god se pojave, šire po
  koži sve dok ne prekriju celu kožu sa kugom, od njegove glave pa sve do nogu. Čak je i živo tkivo srca

  potpuno oskrnavljeno.






  Aleksandar  Makedonski  je  iza  sebe  ostavio  izreku  koja  je  nadživela  sve  njegove  bitke:  Ništa  nije
  plemenitije od rada. Rad pretvara običnog kralja u poštovanog kralja. I, kada je kralj zaista kralj, on je
  vlast za poštovanje ako daje ton manirima i moralu svoje države; i, primer ponašanja sa vrlinama kojima

  se vraća duh stare škole viteštva, u kojoj su mladići odgajani za prave vrednosti. Rad i plata će biti
  zajedno u svesti čoveka i u najvećem broju kraljevskih institucija. Jednom moramo dostići ideju stvarnog
  rada. Odmor koji prati rad treba da bude slađi od odmora koji sledi iza odmora.


  Neka nijedan Pomoćnik ne pomišlja da rad nižeg i manje uticajnog nije vredan truda. Nema nikakvih
  pravnih ograničenja za uticaj dobrog rada, mudrih reči ili plamenog truda. Ništa nije za-ista malo. Ko god
  je  otvoren  za  dubok  uticaj  prirode,  njemu  je  ovo  poznato.  Zaista,  ništa  apsolutno  izvesno  se  ne  može
  tvrditi  u  filosofiji,  ništa  više  od  opisivanja  pojedinačnih  uzroka  i  ograničenih  efekata,  pa  uman  i
  kontemplativan čovek upada u neprirodnu i neshvatljivu ekstazu u sagledavanju dekompozicije svih sila
  koje rezultiraju u jedinstvo. Sve radi za sve. Destrukcija nije nihilizacija, već regeneracija.


  Algebra se odnosi na oblake; zračenje zvezda pogoduje ružama; ni jedan mislilac se neće usuditi da kaže
  da je parfem gloga nekoristan za sazvežđa. Ko onda može da izračuna put molekula? Kako mi znamo da
  stvaranje  svetova  nije  određeno  padom  zrnca  peska?  Ko,  onda,  razume  recipročan  tok  i  po-vršinu
  sažimanja  neograničeno  velikog  i  beskonačno  malog;  ponavljanje  uzroka  u  bezdanu  nastanka  i  lavine
  stvaranja?  Crv  je  važan,  malo  je  veliko,  veliko  je  malo,  sve  je  u  obaveznoj  ravnoteži.  Postoje  divni
  odnosi  bića  i  stvari.  Neiscrpna  Celina,  od  sunca  do  larve,  nema  potcenjivanja,  svi  su  potrebni  jedni
  drugima. Svetlost ne nosi zemaljske mirise u plave dubine bez znanja šta će s njima. Noć šalje zvezdani
  sadržaj  uspavanim  biljkama.  Svaka  ptica  koja  leti  ima  nit  beskonačnog  u  svojim  kandžama.  Klijanje
  podrazumeva izleganje meteora, udaranje lastinog kljuna - je razbijanje jajeta; i to vodi pticu napred i

  jednog zemaljskog crvića u susret Sokratu. Gde teleskop staje, nastavlja mikroskop. Koji od njih pruža
  bolju sliku? Trunka plesni je Plejada cveća, maglina je jedan mravinjak zvezda.

  Postoji  isto  takvo,  ako  ne  još  divnije,  međusobno  prožimanje  između  intelekta  i  materije.  Elementi  i

  principi  su  pomešani,  kombinovani,  povezani,  umnoženi  jedan  s  drugim  do  takvog  ste-pena  da  se
  materijalni i moralni svet dovode u isti red. Fenomeni, pojave ili čuda se stalno prekla-paju. U ogromnim
  kosmičkim  promenama,  nastaju  i  nestaju  univerzalni  životi  u  neznanom  obimu  obuhvatajući  sve  u
  nevidljivu misteriju emanacija, ne gubeći san jer nikad ne spavaju; sejući žive vrste ovde, mrveći zvezde
  tamo, oscilirajući u jurnjavi i krivudanju. Stvarajući silu od Svetlosti i element od Misli, rasejavane i
  nevidljive, poništavaju sve, osim te tačke bez dužine, širine ili gustine. Sebe smanjuju sve do atoma-
  Duše,  čineći  da  sve  cveta  u  Bogu,  uplitanjem  svih  aktivnosti,  od  naj-viših  do  najnižih,  u  nejasnom
  vrtoglavom mehanizmu; povezujući let jednog insekta s kretanjem zemlje; potčinjavajući se, možda, samo
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53