Page 47 - Albert Pike - Moral i Dogma

sumnjivim teorijama je gora od neznanja. Mason postaje Poniženost. Uzmimo neke tihe, trezvene trenutke
života i dodajmo im zajedno dve ideje Ponosa i Čoveka; posmatrajmo njega, stvorenje svoda, kako se
šunja kroz beskonačni prostor u svoj veličini njegove malenkosti! Čuči na trunčici Univerzuma, svaki
vetar Neba unosi u njegovu krv hladnoću smrti; njegova duša pluta van njegovog tela kao melodija iz
žica. Danju i noću, kao trun prašine na točku, on se kotrlja Nebom, kroz lavirint svetova, dok sva
stvorenja Božija sjaje svuda naokolo, dalje čak i od dometa njegove ma-šte. Da li je baš on to stvorenje
koje će poneti krunu slave, koje će odbaciti svoje sopstveno telo, koje se ruga svojima, koji je iznikao iz
te prašine, u koju će se uskoro vratiti? Zar zaneseni čovek ne greši? Da li ne čuje? Zar ne umire? Kada on

razmišlja, da li ikad zastane bar na kratko pred problemima shvatanja? Kada deluje, zar nikada ne
podlegne izazovima zadovoljstva? Kada živi, da li je oslobođen bolova? Zar ga bolest ne posmatra kao
svoj plen? Kada umre, može li da pobegne običnom grobu? Nasleđe čovekovo nije Ponos. Poniznost
treba da boravi u njegovoj prolaznosti i da se iskupi za ne-znanje, greške i nesavršenstvo.

Nijedan Mason ne bi smeo da bude neumereno željan položaja i časti, bez obzira na to koliko je si-guran
da ima sposobnost da služi Državi. On ne treba da traži niti da podstiče svoju čast. Dobro je uživati
blagoslove bogatstva; još je bolje podneti bez patnje njegov gubitak. Najveća dela nisu napravljena
pod bljeskom svetla i na očigled naroda. Onaj kome je Bog podario ljubav prema povučenosti ima,
takoreći, jedno dodatno čulo. I među ogromnim i plemenitim pojavama prirode, mi smo našli lek za rane
koje smo dobili u žalosnim preokretima politike, jer povlačenje u samoću, najsigurnija je zaštita od muka
života.

Ali, ostavka je uzvišenija ako je što manje pasivna. Ostavka je morbidna sebičnost ako sa njom prestaje
zalaganje za druge; jer, ona je dostojanstvena i plemenita kada je odraz iz kojeg proročište upućuje ono
čime se daje poruka čovečanstvu; takva ostavka je pravo povlačenje koje će dobar i uman čovek želeti i
tražiti. Upravo takva filosofija, koja navodi čoveka da priželjkuje spokojstvo, te-raće ga da ne prihvati
beskorisnost pustinjačkog života. Veoma malu vrednost bi Lord Bolingbroke imao kod njegovih berača i
27
orača, da su berači i orači smatrali da je on nezainteresovano gledao na razuzdanog ministra i podmitljivi
Parlament. Pasulj i grahorice na njegovom poljoprivrednom imanju su mogle da ga ubede da je on tu
srećniji, ali da je mnogo korisniji u javnoj službi i da treba da uloži sve svoje napore da se vrati u sferu
zakonodavstva.

Setite se, takođe, da postoji jedno obrazovanje koje ubrzava Intelekt, a koje u srcu stvara pra-zninu i veće
otvrdnjavanje nego ikada ranije. Postoje etičke pouke u zakonima nebeskih tela, u oso-binama zemaljskih
elemenata, u geografiji, hemiji, geologiji i ostalim prirodnim naukama. Stvari su simboli Istina. Osobine
su simboli Istina. Nauka koja ne uči moralnim i duhovnim istinama je mrtva i suva, malo je vrednija od
liste nepovezanih datuma ili imena bubica i leptira.

Kaže se da Hrišćanstvo počinje spaljivanjem lažnih bogova što je učinio sam narod. Obrazovanje
započinje uništavanjem naših intelektualnih i moralnih idola: naših predrasuda, spoznaja, sujeta, naše

bezvrednosti ili niskih ciljeva. Posebno je važno da se oslobodimo ljubavi prema materijalnim dobrima.
Sa Slobodom, dolazi čežnja za svetovnim napredovanjem. U toj trci ljudi su stalno padali, ustajali, trčali
i ponovio padali. Žudnja za bogatstvom i strašno poniženje siromaštvom, produ-bljuje boru na čelu
mnogih. Kockar stari dok razmatra šanse. Zakonom dozvoljena kocka odvodi Mlade iz njihovog vremena
i ta Mladež pravi velike hipoteke za starost. Ljudi žive, kao i mašine, pod visokim pritiskom, stotine
godina sabijene su u stotinu meseci; poslovna knjiga postaje Biblija, a Knjigovodstvena Dnevna Knjiga,
Knjiga Jutarnje Molitve.