Page 49 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 49

zakonu,  čudnovatoj  evoluciji  komete  na  nebeskom  svodu,  preko  kruženja  infuzorije  u  kapi  vode.
  Mehanizam napravljen pameću, kome je prvi motor koma-rac, a poslednji točak - Zodijak.


  Seljače, vodeći Bliichera  pravim od dva putića, jer je drugi bio onemogućen zbog dejstva ar-tiljerije,
                                30
  omogućuje mu da stigne na Vaterlo na vreme i da spasi Velingtona od poraza jer bi se sve pretvorilo u
  povlačenje  u  neredu;  i  time  je  omogućeno  Kralju  da  zatvori  Napoleona  na  zabranjeno  ostrvo  usred
  okeana. Jedan nepošteni kovač, aljkavim potkivanjem konja, prouzrokuje tromost kon-ja i jedna karijera
  osvajanja sveta prestaje, a sudbine imperija se menjaju. Jedan velikodušni oficir dozvoljava zatvorenom
  monarhu  da  završi  svoju  partiju  šaha  pre  nego  što  ga  odvede  do  panja;  u  me-đu-vre-me-nu  uzurpator
  umire, a zatvorenik preuzima presto. Jedan neuki radnik ispravija busolu ili je pakosno ili glupo doteruje,
  pa  brod  ima  pogrešan  kurs,  talasi  gutaju  Cezara  i  novo  poglavlje  istorije  sveta  je  napisano.  Ono  što
  zovemo  nesrećom  samo  je  neraskidiv  lanac  nedokučivih  veza  između  svih  stvari.  Skakavac  koji  se

  izlegao na arapskom pesku i mali crv koji uništava pamuk, jedan od njih stvara glad na Orijentu, a drugi
  zatvara predionice i izgladnjuje radnike i njihovu decu u Zapadnom Svetu, uz nemire i masakre, koji su
  takođe  u  službi  Boga,  kao  i  zemljotres;  i  sudbine  nacija  zavise  više  od  njih  nego  od  pameti  njihovih
  kraljeva i zakonodavaca. Građanski rat u Americi završiće se uz potrese sveta; a taj rat je možda izazvan
  glasom nekog neznalačkog profitera ili ludog fanatika u gradu ili Kongresu, ili nekim glupim siledžijom u
  nekom  zabačenom  seocetu.  Elektricitet  opšteg  privlačenja,  akcije  i  reakcije,  prožima  sve,  planete  i
  moljce na sunčanoj svetlosti. Faust , sa njemu sličnima, ili Luter , sa njegovim propovedima, stvorili su
                                                                            32
                                          31
  veće  rezultate  nego  Aleksandar  Makedonski  i  Hanibal.  Samo  jedna  misao  ponekad  je  dovoljna  da  se
  zbaci  dinastija.  Luckasta  pesma  je  više  pomogla  da  se  zbaci  Džejms  II  nego  oslobađajuća  presuda
  Biskupa.  Volter,  Condorset  i  Ruso su  izgovorili  reči  koje  će  odzvanjati  u  svim  promenama  i
                                             33
  revolucijama, tokom svih vremena.


  Pamtite da je život ipak kratak, a Misao i uticaj onoga što mi radimo ili kažemo, besmrtni su; i nikakva
  matematika  nije  uspela  da  dokuči  zakon  odnosa  između  uzroka  i  posledice.  Čekić  nekog  engleskog
  kovača, kujući za nekog drskog službenika, doveo je do pobune koja umalo nije prerasla u revoluciju.
  Reč, dobro izgovorena, rad primerno obavljen, čak slabog ili poniznog, mora da ima efekta. Manje ili
  više, efekat je nevidljiv i večan. Posledice velikih dela mogu nestati kao eho plača među stenama, a ono
  što je urađeno, čini se ljudskom sudu kao da je bez rezultata. Nesmotreno delo najsiromašnijeg čoveka
  može zapaliti voz koji vodi u podzemni rudnik i da neka imperija napukne od eksplozije.


  Moć slobodnih ljudi je često u korist pojedinca ili, čini se, nevažnog pojedinca, a to je ogromna i istinska
  moć. Jer, takvi ljudi osećaju jednim srcem i stoga mogu da podignu svoje bezbrojne ruke na samo jedan
  udarac.  I,  opet  postoji  skala  za  merenje  uticaja  različitih  intelektualaca,  na  opšte  mi-šljenje.  Petar
  Pustinjak nije imao vlast, a kakav je posao obavio!


  S  političkog  stanovišta,  postoji  samo  jedan  princip,  suverenost  čoveka  nad  sobom.  Ta  suvere-nost
  pojedinca nad sobom naziva se Sloboda. Gde se dvoje ili nekolicina ovako suverenih udruže, nastaje

  Država.  Ali,  u  takvom  udruživanju  nema  odricanja.  Svaki  deo  suverenosti  se  sjedinjuje  s  postojećim
  brojem,  da  bi  nastalo  opšte  pravo.  Taj  deo  je  jednak  za  sve.  Jednak  je  doprinos  svih  u  zajedničkom
  suverenitetu. Ova jednakost ustupanja, koju svako daje svima, jeste Jednakost. Ovo zajedničko pravo nije
  ništa više, ni manje, nego zaštita za sve, koja pripada svakom. Ova zaštita svakog od svih je Bratstvo.


  Sloboda je vrh, a Jednakost je baza. Jednakost nije sav biljni pokrivač u ravni, društvo dugo-ko-pljastih
  trava i zakržljalih hrastova, susedstvo ljubomorih koje iscrpljuje jedne i druge. U građan-skom smislu -
  ona je kad svi sposobni imaju iste šanse; u političkom - svi glasovi imaju istu težinu; i religiozno - sve
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54