Page 471 - Albert Pike - Moral i Dogma

Bog je napravio čoveka po svom liku. Kada je, posle velikog niza geoloških promena, On pri-premio
zemlju da bude njegov dom, On je stvorio njega, postavio ga u onaj deo Azije, u čemu se svi stari narodi
slažu, koji nazivaju kolevkom ljudske rase, odakle je kasnije širenje ljudske rase teklo prema Indiji,
Egiptu, Persiji, Arabiji i Fenikiji. On je preneo njemu znanje o prirodi svog Kreatora i o čistoj,
prvobitnoj neoskrnavljenoj religiji. Neobične i posebne osobine i stvarno suštastvo prvo-bitnog čoveka,
njegova prava priroda i sudbina, sadržani su u njegovoj dopadljivosti Bogu. On je utisnuo Svoju
sopstvenu sliku u ljudsku dušu. (Postanje Gl. 1:26\tj). Ta slika je bila u nedrima svakog pojedinačnog
čoveka i čovečanstva u celini, uveliko izmenjena, oslabljena i naružena, ali njene stare, polu-izbrisane

crte se još uvek mogu naći na svim stranicama prvobitne istorije i to utisnuto nije potpuno izbrisano, i
svaki um koji razmišlja može da je otkrije u svojoj unutrašnjosti.

O prvobitnom otkrovenju čovečanstvu i o prvobitnoj Reči Božanske Istine, nalazimo jasna ukazivanja i

razbacane tragove u svetim predanjima, svih prvobitnih Naroda; tragovi koji se, kada se izdvojeno
posmatraju, pojavljuju kao razbijeni poslednji ostaci, misteriozni i hijeroglifski karak-teri, na moćnim
zdanjima koja su bila uništena i njihovi delovi, poput onih na starim Hramovima i Palatama Nimroda,
nezgrapno štrče na zdanjima koja su mnogo vekova mlađa. Iako je usred stalno rastuće degeneracije
čovečanstva, ova prvobitna reč otkrovenja bila iskrivljena sa izmešanim doda-cima različitih grešaka i
prekrivena i nejasna zbog bezbrojnih i raznovrsnih maštovitosti, neraskido-vo zbrkanih i razobličenih
gotovo do nemogućnosti prepoznavanja, ipak, duboka analiza će otkriti u paganizmu mnogo sjajnih
tragova o prvobitnoj Istini.

Jer, stari Paganizam je imao podlogu svuda u Istini i kada bismo mogli da izdvojimo to čisto naslućivanje
prirode i jednostavne simbole prirode koji su sačinjavali podlogu celog Paganizma iz smeše grešaka i
dodataka mašte, onih prvih odlika hijeroglifa iz instinktivne nauke prvog čoveka, ustanovili bismo da se
oni slažu s istinom i stvarnim znanjem o prirodi, da se dobija slika slobodne, čiste, razumljive i konačne
filosofije života.

Borba, koja će nadalje biti večna, između Božanske volje i prirodne volje u dušama ljudi, za-počela je
odmah posle kreacije. Kain je ubio svog brata Avelja i prišao je ljudima u deo zemlje s rasom
bezbožnika koji su zaboravili i izazvali pravog Boga. Ostali Potomci Zajedničkog Oca roda, ženili su se
međusobno ćerkama Kainovih Potomaka: i svi narodi su sačuvali sećanje na tu podelu u ljudskoj porodici
na prave i grešne, u svojim izmenjenim legendama o ratovima između Bogova sa Džinovima i Titanima.
Potom nastaje naredna slična podela, Potomci Seta sami čuvaju pravu prvobitnu religiju i nauku i prenose
je potomcima sa drevnim simboličkim karakterima, na spome-nicima u kamenu; i mnogi narodi su
sačuvali u svojim legendama sećanje na stubove Enoka i Seta.

Tada je svet, iz svog iskonski srećnog stanja i obilja upao u idolatriju i varvarizam, ali svi narodi su
sačuvali sećanje na to staro stanje. I pesnici, u tim ranim danima jedini istoričari, zapamtili su redosled
perioda zlata, srebra, bronze i gvožđa.

U protoku ovih vremena, sveto predanje je išlo različitim pravcima ka svakom od najdrevnijih naroda i u
njihovom prvobitnom izvoru, kao i u zajedničkom centru, njihovi različiti tokovi su opa-dali. Neki su
širili, u blagonaklonim regionima sveta, plodnost i život, ali drugi su se ubrzo izgubili i nestali u suvom

pesku ljudskih grešaka.

Tek što su duhovna i Božanska Reč bile prvobitno prenete od Boga čoveku, ona je postala ne-razumljiva.
Posle čovekovog povezivanja s njegovim Kreatorom, veza je prekinuta, čak je i dnevni jezik upao u nered

i zbrku. Jednostavna i Božanska Istina je prekrivena raznim osećanjima i maštom i sahranjena je pod