Page 472 - Albert Pike - Moral i Dogma

nejasnim simbolima ili je iskrivljena u užasne fantome.

Da bi idolatrija napredovala treba da, ono što je početno poštovano, kao simbol višeg princi-pa, postane
postepeno pomešano ili poistovećeno sa samim objektom, i da on bude obožavan, sve dok ta greška ne
dovede do još većeg oblika degradacije idolatrije. Rani narodi su primili mnogo iz prvobitnog izvora
svetog predanja, ali taj naduvani ponos, koji se čini svojstvenim ljudskoj prirodi, navodio je svakoga da
predstavi ove delimične ostatke iskonske istine kao posebnu imovinu za sebe. Tako su oni, precenjujući
svoju vrednost i svoj sopstveni značaj, kao posebni miljenici Božanstva koje je upravo njih izabralo za
svoj omiljeni narod kojem će preneti ove istine. Da bi ove ostatke u što većoj meri prisvojili, oni su ih
reprodukovali kroz posebne oblike, omotavali ih simbolima, skrivali ih u alegorije i izmišljali su priče
da bi bile njihovo posebno, lično vlasništvo. I, umesto da čuvaju u prvobitnoj jednostavnosti i čistoti ove
blagoslove prvobitnog otkrovenja, oni su ih prekrivali poet-skim ukrasima i sve je dobilo izgled fabule,

sve dok detaljnim i ozbiljnim istraživanjem ne otkrijemo istinu koju očigledno ta priča sadrži.

Buduči da su ovo bili oprečni elementi u nedrima čoveka, staro nasleđe ili nasleđena iskon-ska istina,
koja je njemu saopštena od Boga u prvobitnom otkrovenju, i greh, ili osnova za greh, u njegovom

degradiranom mišljenju i duhu sada okrenutom od Boga prema prirodi, divlje voče je lako izbijalo i raslo
bujno i bogato, jer Božanska Istina više nije čuvana s ljubomornom pažnjom, nije očuvana u svojoj
drevnoj čistoti. Ubrzo, to isto se dogodilo svim Istočnim narodima, posebno Indusima, Haldejcima,
Arapima, Persijancima i Egipćanima kod kojih su mašta, kao i veoma dubo-ka ali ipak senzualna
osećanja, bila veoma snažna. Severno nebo, vidljivo njihovim očima, poseduje daleko najveća i
najsjajnija sazvežđa i ona su bila više živa u utiscima koje takva tela ostavljaju na njih, nego kod
današnjeg čoveka.

Kod Kineza, patrijarhalnih, jednostavnih i svetovnih ljudi i pojedinaca, žudnja za idolatrijom je u dugom
periodu napravila veoma mali pomak. Oni su izumeli pisanje tri ili četiri generacije nakon potopa i oni su
dugo i u velikoj meri sačuvali sećanje na prvobitno otkrovenje. Manje su ga prekrivali maštom nego
delićima koje su drugi narodi zapamtili. Oni su bili među onima koji su bili najbliže izvoru svetih
predanja i mnogi pasusi u njihovim starim zapisima sadrže značajne tragove večne istine, o Reči
prvobitnog otkrovenja, nasleđe stare misli, što nam potvrđuje njihovu izvornu uzvišenost.

Ali, među drugim ranim narodima, divlji entuzijazam i senzualna idolatrija prirode su ubrzo prevazišli
jednostavno obožavanje Svemoćnog Boga i ostavili su po strani ili izobličili čisto verovanje u Večni
Nekreirani Duh. Velike sile i elementi prirode i vitalni principi stvaranja i rađanja kroz sve generacije,
zatim nebeski duh ili nebeski Svod, svetlucava armija Zvezda i veliko Sunce i misteriozni, uvek
promenljivi mesec; (sve ovo, stari narodi su smatrali ne samo svetlim globusom ili telom od va-tre, već
oživotvorenom, živom supstancom i nadmoći nad čovekovom verom i sudbinom); zatim su Ginii i
zaštitnički duhovi, pa čak i duše mrtvih, dobili božansko obožavanje. Životinje, predstavlja-jući zvezdana
sazvežđa, prvo poštovane samo kao simboli, postale su obožavane kao bogovi. Nebo, zemlja i delovanje

prirode bili su personifikovane i izmišljene ličnosti osmišljene su da predstavljaju uvod u nauku i
umetnosti i delove starih religioznih istina. I dobri i zli principi su personifikovani i postali su objekti
obožavanja. Pri tom, kod svih su sijale srebrne niti starog prvobitnog otkrovenja.

Sve bolje upoznavanje sa starim orijentalnim zapisima čini se da sve više potvrđuje verovatnoću da su
svi oni bili emanacija iz jednog izvora. Istočne i zapadne padine Paropismusa (lanac planina) ili
Hindukuša, čini se da su bile naseljene jednorodnom iranskom rasom, sličnom po navikama, jeziku i
religiji. Najranija Indijska i Persijska Božanstva u najvećem delu bila su simboli nebeskih svetala,