Page 476 - Albert Pike - Moral i Dogma

Dužnost dobrog čoveka, čak i u trenucima njegove propasti, sastoji se ne samo u opraštanju, već čak i u
želji za dobrobit njegovog uništitelja; poput sandalovog drveta koje u trenutku svog obaranja ostavlja
miris na sekiri kojagaje posekla.

Vedanta i Nyaya filosofi prihvataju Vrhovno Večno Biće i besmrtnost duše, mada se njihove i ideje Grka
471
o ovim temama razlikuju. Oni govore o Vrhovnom Biću kao večnom suštastvu koje 34

prožima prostor, i daje život ili postojanje. U tom univerzalnom i večno prožimajućem duhu, Vedanti su
pretpostavljali četiri modifikacije, ali, kako one ne menjaju njegovu prirodu bilo bi pogrešno pri-pisati
svakoj od njih drugačije suštastvo, i isto tako bilo bi pogrešno, kažu oni, zamisliti da su
razne modifikacije kojima Sveprožimajuće Biće postoji ili iskazuje Svoju moć, da su pojedinačna
postojanja. Kreacija nije smatrana trenutnim stvaranjem, već samo manifestovanjem onoga što postoji
večno u jednom Univerzalnom Biću. Nyaya filosofi veruju da duh i materija jesu večni; ali oni ne
smatraju da je svet u svom sadašnjem obliku postojao večno, već da je postojala samo prvobitna materija
iz koje on nastaje kada je pokrene svemoćna Reč Boga, Inteligentni Uzrok i Vrhovno Biće, Koje je
stvorilo kombinaciju ili sjedinjavanje koje sačinjavaju materijalni Univerzum. Iako oni veruju da duša

jeste emanacija iz Vrhovnog Bića, oni su je razlikovali od tog Bića, od njegovog individualnog
postojanja. Istina i Inteligencija su večni atributi Boga, a ne, kažu oni, pojedinačne duše koja je
sumnjičava pre-ma znanju i prema neznanju, zadovoljstvu i bolu. Stoga su Bog i one, drugačije. Čak i
kada se vrate u Večnost i zadobiju večnu sreću, one bez sumnje ne nestaju. Mada, sjedinjene s Vrhovnim
Bićem, one nisu upijene u njega ali, ipak, zadržavaju apstraktnu prirodu definitivnog i vidljivog
postojanja.

Raspadanje sveta, kažu oni, sastoji se u uništenju vidljivog oblika i kvaliteta stvari; ali nje-govo
materijalno suštastvo ostaje i iz njega nastaje novi svet stvaralačkom energijom Boga; i tako Univerzum
umire i obnavlja se u većnom nizu.

Jainas, (Jainizam, indijska religija koja propisuje put nenasilja prema svim živim bićima) sekta iz
Mysoere (grad na jugu Indije, Mysore) i iz drugih mesta, kaže da se drevna religija Indije i celog sveta
sastojala u verovanju u jednog Boga, čisti Duh, nedeljiv, sveznajući i svemoćni, da Bog, pošto je dao
svim stvarima njihovo mesto i način delovanja, a čoveku dovoljan deo razuma ili razumevanja, da ga
vodi u njegovom ponašanju, ostavlja mu delovanje slobode volje, bez obzira na to što on nije mogao
biti smatran odgovornim za svoje ponašanje.

Menou, Hindu zakonodavac, obožavan, nevidljiv, materijalno Sunce, ali toje božanstvo i neu-poredivo
veća svetlost, da upotrebimo iste reči iz uvaženog teksta Indijskog Svetog Pisma, koji osvet-Ijava sve,
oduševljava sve, iz kojeg sve proizlazi, kojem se sve mora vratiti i samo on može da obasja naše
intelekte. Ovako on započinje ta načela:

Neka se čujel

Ovaj Univerzumje postojao samo u prvoj božanskoj idejujoš nerazrađenoj, kao daje sadržan u mraku
y
neuočljiv, koji se ne može definisati, koji se ne može razumeti razumom, i neotkriven otkrove-njem, kao
daje ceo utonuo u san.

Tada, Jedina Samo-postojeća Moć, Ne otkrivajući Sebe, stvara ovaj svet prepoznatljivim, s pet
elemenata i svim drugim principima prirode, pojavljuje se u nesmanjenoj slavi šireći Svoju ideju
ili rasterujući tminu.