Page 474 - Albert Pike - Moral i Dogma

vreme, da bih spasao pravdu, da uništim krivicu i da učvrstim nesigurne korake vrline. Onaj ko me
prihvata ovakvog, pri napuštanju ovog smrtnog okvira, ne ulazi u drugi, več on ulazi u mene; i mnogi koji
su mi verovali več su ušli u mene i bili pročiščeni močima mudrosti. Ja pomažem onima koji idu mojim
putem, pa me čak i služe.

Brama, kreativna sila, žrtvovao je sebe kada je on, spustivši se u materijalne oblike, postao sjedinjen sa
svojim delom i njegova mitološka istorija je bila isprepletana sa onom Univerzuma. Tako, mada duhovno
spojen s Vrhovnim i Gospodom svih stvorenja (Prajapati), on je delio nesavršenost i iskvarenost niže
prirode i, pošto je skliznuo u mnogostruke i prolazne oblike, može se reći, kao za Grčkog Uranusa , da je
33
bio unakažen i propao. Tako je on posedovao dvojstvo karaktera, be-zoblični oblik, besmrtan i smrtan,
postojanje i nepostojanje, mirovanje i kretanje. Kao Inkarnirana Inteligencija ili Reč, on je preneo čoveku
ono što je bilo otkriveno njemu od Večnog, jer je on Duša kreacije kao i njeno Telo, u kojem je napisana

Božanska Reč onim živim slovima čiji je prerogativ samosvestan duh, da protumači.

Osnovni principi religije Indusa sastojali su se u verovanju u postojanje samo Jednog Bića, be-smrtnost
duše i buduće stanje nagrade i kazne. Njihova uputstva za moralnost preporučuju vrlinu kao obavezu za

sticanje sreće čak i u prolaznom životu i njihova religiozna doktrina čini njihovu sreću u budućem stanju
zavisnom od nje.

Osim njihove doktrine seobe duša (transmigracije), njihove dogme mogu biti sažete u sledećem: 1.
Postoji Jedan Bog, od Kojeg nastaju sve stvari i Kojem se sve moraju vratiti. Njemu oni uvek
daju sledeće izraze: Univerzalno i Večno Suštastvo, ono koje je oduvek postojalo i uvek će postojati,
ono koje oživljava i koje prodire u sve. On koji je svuda prisutan i prouzrokuje da nebeska tela
nadolaze u istom smeru koji je On odredio njima. 2. Trostruka podela Principa Dobra, u smislu
Kreacije, Održavanja i Obnove kroz promenu i smrt, i 3. Neophodno postojanje Principa Zla,
iskorišćenog kao protivteža dobronamernom cilju prvog, u njihovom izvršavanju od Devata ili
Potčinjenih Giniija, kojima je poverena kontrola nad raznim delovanjima u prirodi.

I to je bio deo njihove doktrine: Jedno veliko i neshvatljivo Bićeje samo postojalo tokom Večnosti.
Svešto vidimo kao i mi sami, deoje Njega. Duša um ili intelekt bogova i čoveka i svih osećajnih stvore-
y y y
nja, pripadajući su delovi Univerzalne Duše kojoj smo svi u utvrđenim vremenima sudbinski
y y y
određeni za povratak. Ali, um smrtnih bićaje oduševljen jednom neprekinutom serijom iluzija koje oni
smatraju za stvarne, sve dok se ponovo ne sjedine u velikom izvoru istine. Od tih iluzija, prva i najbitnija
je indi-vidualnost. Njenim uticajem, kadaje odvojena od svog izvora, duša postaje neupućena u svoju
vlastitu prirodu, poreklo i sudbinu. Ona smatra sebe za izolovano postojanje i više nije iskra Božanstva,
y
kao veza a beskonačnim lancem jednim beskrajno malim ali obaveznim delom velike celine.
y

Njihova ljubav prema slikovitosti navela ih je da personifikuju ono što su osmislili za neke od atributa
Boga, možda radi predstavljanja stvari tako da budu bolje prilagođene za razumevanje prostih, pre nego
nejasna ideja neopisivog, nevidljivog Boga. Stoga su izmislili Bramu, Višnu i Šivu ili Išvaru. Oni su bili
predstavljani u različitim obličjima, ali se simboli ili vidljivi znaci Brihm ili Brehm, Svemoćnog, ne
mogu naći. Oni su smatrali veliku misteriju postojanja Vrhovnog Vladara Univerzuma za nešto što je
izvan mogućnosti ljudskog poimanja. Svako stvorenje podareno sposob-nošću mišljenja, smatrali su oni,
mora da bude svesno postojanja Boga, prvog uzroka, ali pokušaj da se objasni priroda tog Bića ili da se
na svaki način asimilira s našim, oni su smatrali ne samo dokazom lažnog, već ekstremnog ili krajnjeg