Page 477 - Albert Pike - Moral i Dogma

Onaj, Kojeg samo razum može da prepozna, čije suštastvo nema večne organe, koji nema vidljive delove,
koji postoji u Večnosti, čak i On, duša svih bića, Koga nijedno biće ne može da shvati, isijavaoje.

On, poželevši da stvori različita bića iz Svoje sopstvene Supstance, prvo je svojom mišlju stvorio
vode.... Iz njega (tačnije na hebrejskom mrr), koji je prvi uzrok, a ne stvar čula, postojeći svuda
u supstanci, koji ne postoji u našem opažanju, bezpočetka ili kraja [ A i O .*• ili I ••• A •*. O •*•],
stvoren je božanski muškarac slavljen u svim svetovima pod imenom Brama.

Tada, sumirajući različite stvari stvorene od Brame, on dodaje: On, misleći na Bramu [Aoyoc;, Reč], čije
su moći neshvatljive, pošto je ovako stvorio Univerzum, ponovo je apsorbovan u Vrhovni Duh,
zamenjujući vreme stvaranja za vreme odmora.

Antareya Aranya, jedna od knjiga Vedaa, daje ovakvu prvobitnu ideju kreacije: Na početku, Univerzum je
bio samo Duša: ništa više, aktivna ili neaktivna. Tada je On imao svoju misao: Ja ću stvoriti svetove; i
takoje On stvorio ove različite svetove; vazduh, svetlost, smrtna bića i vode.

On je imao ovu misao: Vidite svetove; Ja ću stvoriti čuvare ovih svetova. Tako je On uzeo vodu i
oblikovao je biće odeveno u Ijudski oblik. Pogledao ga je i to biće tako osmišljeno, sa ustima otvore-nim
kaojaje, govor muje prolazio kroz njih i izgovoraje izbijala vatra. Nozdrve otvorene i kroz njih je
prolazio dah disanja i kroz njih je vazduh prolazio. Oči otvorene; iz njih je dolazio svetlosni zrak i iz
njegaje stvoreno sunce. Uši su postavljene sa strana; u njimaje sposobnost da se čuje i iz
slušnog prostora... i, nakon što je telo čoveka bilo upotpunjeno čulima; On, Univerzalna Duša, razmišljao
je ovako: Kako može ovo telo da živi bez Mene? Onje ispitivao kroz koje delove tog tela On može da

uđe u njega. Rekaoje Sebi: Ako je bez Mene ovaj Svet artikulisan, dah izlazi i vid vidi; ako sa
slušanjem čuje, kožom oseća, i: mozak razmišlja, gutanjem guta i generativni organi ispunjavaju svoje
funkcije, šta sam onda Ja? I, razdvojivši šavove lobanje, Onje ušao u čoveka.

Vidite velike osnovne prvobitne istine! Bog je jedna beskonačna Večna Duša ili Duh. Materija nije večna
niti samopostojeća, već je stvorena mišlju Boga. Posle materije, svetovi, zatim čovek, koji kao da misli: i
konačno, nakon dodeljivanja čula i misaonog mozga, deo, varnica, samog Boga ulazi u čoveka i nastaje
živi duh u njemu.

Veda ovako detaljno opisuje nastanak sveta:

Na početku, postojao je jedan Bog. Postojaoje u Sebi. On, nakon štoje prošla večnost u kontem-placiji o

Njegovom sopstvenom postojanju, zaželeoje da manifestuje Svoju savršenost iz Sebe; i stvorio je
materiju sveta. Tako su nastala četiri elementa ali su onijoš uvek bili pomešani u zbrci i haosu, On je
disao nad vodom koja je prerasla ujednu ogromnu loptu u obliku jajeta i, razvijajući sebe, onaje postala
svod i krugNeba koji obuhvata zemlju. Napravivši zemlju i tela životinja, ovaj Bog, suštastvo kretanja,
dao im je, da bi oživeli, deo svog vlastitog Bića. Zato su duše svega što diše deo univerzalne duše,
nijedna od njih ne umire, ali svaka duša samo menja svoj oblik kad prelazi u različita tela. Od svih
oblika, onaj koji se najviše dopada Božanskom Bićuje Čovek, kao najpribližniji Njegovom savr-šenstvu.
Kada se čovek potpuno oslobodi svojih osećanja i čula, upije sebe u duboko razmišljanje, on počinje da
razaznaje Božanstvo i postaje deo Njega.

Drevni Persijanci su na više načina ličili na Induse - po jeziku, poeziji i poetskim legendama. Njihova
osvajanja su ih dovela u kontakt s Kinom i oni su porazili Egipat i Judeju. Njihovi stavovi o Bogu i
religiji su bili više slični stavovima Hebreja nego bilo kog drugog naroda; i zaista, kasniji narodi su