Page 478 - Albert Pike - Moral i Dogma

pozajmili od njih neke važne doktrine, koje mi najčešće smatramo kao suštastveni deo iskonske hebrejske
vere.

O Kralju Neba i Ocu Večne Svetlosti, o čistom Svetu Svetlosti, o večnoj Reči kojom je sve stvoreno, o
Sedam Moćnih Duhova koji stoje odmah pored Trona Svetlosti i Svemoćnog i slavi ovih Glavnih na
Nebu, koji okružuju taj Tron, o Poreklu Zla i Principu Mraka, Monarhu pobunjenih duhova, neprijateljima
svega dobrog, oni su uveli načela vrlo slična onima kod Hebreja. Prema egipatskoj idolatriji oni su
osećali najjače užasavanje i pod Cambysesom pravi-li su redovne planove za njeno zatiranje do kraja.
35
Xerxes je, kada je napao Grčku, uništio Hramove i podizao vatrene kapele duž celog puta njegovog
36
marša. Njihova religija je bila duhov-no uzvišena, a zemaljska vatra i zemaljsko žrtvovanje bili su samo
znaci i simboli drugačije posvećenosti i veće moći.

Dakle, fundamentalne doktrine drevne religije Indije i Persije bile su na samom početku više od
jednostavnog obožavanja prirode, njenih čistih elemenata i njene iskonske energije, svete vatre i iznad
svega Svetlosti, vazduha, ne onog vazduha niske atmosfere, već čistijeg i svetlijeg vazduha Neba, daha
koji oživljava i prožima dah smrtnog života. To čisto i jednostavno duboko poštovanje prirode, možda

najdrevnije, mnogo više je prevladavalo u prvobitnom i patrijarhalnom svetu. Ono nije bilo prvobitna
deifikacija prirode, ni osporavanje suverenosti Boga. Ovi čisti elementi i prvobitno suštastvo kreirane
prirode, ponudilo je prvim ljudima, koji su bili još uvek u čvrstoj vezi s Božanstvom, ne samo izgled
sličnosti, ne puku fantastičnost prikaza ili poetsku figuru, već prirodan i pravi simbol Božanske moći.
Svuda u hebrejskim rukopisima čista svetlost ili sveta va-tra koriste se kao prikaz sveprožimajuće i
sveuništavajuće moći i svemoći Božanstva. Njegov dah je bio prvi izvor života i tanani šapat povetarca
obaveštavao je proroka o Njegovom trenutnom prisustvu.

Sve stvari su potomstvo jedne vatre. Otac je načinio savršenstvo u svim stvarima, i njih je predao
Drugom Umu, koji su Ijudi svih naroda nazivali Prvim. Mehanizmi Prirode su u sadejstvu s
intelektualnom svetlošću Oca; jer, on je Duša koja krasi veliko Nebo, i ono je ukrašeno po ugledu na
Njega. Duša, pošto je ona sjajna vatra, kroz moć Oca, ostaje besmrtna i ona je učiteljica života i ona daje
kontinuitet svetu. Jer, vatra, kojaje pre svih, nije zaključala svoju moć u materiji svojim delovanjem, već
mišlju, jer je izumitelj vatrenog sveta um iznad svih umova, koji je prvi iznikao iz uma, prekrivajući vatru
vatrom. Otac je izrodio Svetlost! jer, Ona sama, pošto je iz Očeve moći dobila suštinu intelekta, u stanju
je da razume um Oca i da usadi u sve izvore i principe sposobnost razumevanja, i stalno nastavlja
neprekinut, nadolazeći, tok kretanja . Takav je bio jezik Zoroastera, otelotvorenje starih Persijskih ideja.
37

I, taj drevni mudrac je isto tako govorio za Sunce i Zvezde: Otac je stvorio ceo Univerzum s vatrom i
vodom, zemljom i etrom, koji hrani sve. On je fiksirao mnoštvo nepokretnih zvezda, koje će večno
mirovati, nepo prinudi i nevoljno, već zbog želje da ne lutaju, vatra kojaje prekrivena vatrom. On je
okupio sedam neba sveta i njima je okružio zemlju sa sfernim Nebima. U njemu je postavio sedam živih
postojanja, preuredio je njihovu postojeću zbrku u pravilne orbite, šest od njih su planete, a Sunceje

postavio u centar, kao sedmo. U sam centar iz kojegsu sve linije koje se rasprostiru na sve strane,
jednake, a samo rotirajuće sunce, koje se okreće oko glavnog centra, vazda teži da doda cen-tralnu i
sveprožimajuću svetlost, vuče za sobom i Mesec.

I, uz ovo, Zoroaster dodaje: Ne meriteputovanja Sunca, i nepokušavajte da ih svedete na pravilo, jer
njega vodi večna volja Oca, i nije zbog vas. Ne trudite se da razumete nepredvidivi put Meseca, jer on
zauvek ide pod obavezom dužnosti i napredovanje Zvezda nije nastalo da bi bilo ko od vas imao ikakve
koristi.