Page 555 - Albert Pike - Moral i Dogma

Istina i Apsolutna Lepota, koje je drugačije od onog u kojem je Apsolutno Dobro. Apsolutno obavezno
podrazumeva apsolutno Jedinstvo. Istina, Lepota i Dobro nisu tri različita su-štastva, već su jedno isto
suštastvo, shvaćeno u svom osnovnom atributu - različite faze koje, u našim očima, sadrže Apsolutno i
Beskonačno Savršenstvo. Manifestovana u Svetu Ograničenog i Relativnog, ova tri atributa su odvojena
jedan od drugog i različita su u našoj svesti koja ne može da shvati ništa što nije raščlanjeno. Ali, u Biću
iz Kojeg oni emaniraju, oni su nedeljivo sjedinjeni i to Biće, istovremeno tri u jednom, Koje objedinjuje
u Sebi savršenu Lepotu, savršenu Istinu i savršeno Dobro, jeste Bog.

Bog je obavezno princip Moralne Istine i lične moralnosti. Čovek je moralna ličnost, što će reći onaj koji
je nadaren razumom i slobodom. On je sposoban za Vrlinu i Vrlina kod njega ima dva glavna oblika,
poštovanje prema drugima i ljubav za druge, pravdu i milosrđe.

. Kreacija, biće, ne može da poseduje stvarne i suštastvene atribute koje Kreator ne poseduje. Posledica
može da crpi svoju stvarnost i postojanje samo iz svog uzroka. JJzrok sadrži u sebi, bar ono što je
suštinsko u posledici. Karakteristika posledice je inferiornost, umanjenje, nesavršenstvo. Zavisna i
izvedena, ona nosi u sebi obeležja i uslove zavisnosti i njena nesavršenost potvrđuje savr-šenost uzroka,

inače, u posledici bi bilo nešto imanentno, bez uzroka.

Bog nije logičko Biće čija se Priroda može objasniti dedukcijom i kroz algebarske jednačine. Kada se
izvode osnovni atributi, atributi Boga se izvode jedan iz drugog, po modelu Geometrista i Sholastika i
41
40
mi time ne dobijamo ništa osim apstrakcije. Moramo isplivati iz ove prazne dijalek-tike, da bismo došli
do pravog i živog Boga. Prvo saznanje koje imamo o Bogu, ono o Beskrajnom Biću, nije nama dato a
priori, nezavisno od svih iskustava. To je naša svest o sebi, istovremeno o Biću i ograničenom Biću, koja
nas istovremeno uzdiže do koncepta o Biću, principu našeg pos-tojanja i Njega bez ograničenja. Ako nas
postojanje primorava da se vratimo uzroku koji ima isto postojanje u nekom neograničenom stepenu, svi
suštinski atributi postojanja koje mi imamo, pod-jednako zahtevaju svaki po jedan beskonačan uzrok. Bog
tada nije više Beskonačno, Apstraktno, Neodređeno Biće čiji se razum i srce ne mogu dohvatiti, već
stvarno Biće, odlučno kao i mi, moralna ličnost poput nas i izučavanje naše sopstvene duše će nas voditi,
bez posezanja za hipotezama, ka konceptu o Bogu kao uzvišenom i onom koji ima vezu s nama.

Ako je čovek slobodan, Bog mora da bude isto tako. Bilo bi neshvatljivo da samo biće ima tu predivnu
moć da upravlja sobom, da ima izbor i slobodnu volju, a da Biće, koje je njega stvorilo, tre-ba da bude
subjekt potrebe za razvijanjem, u Kojem je uzrok u Njemu Samom, neka vrsta apstrak-tne, mehaničke, ili
metafizičke moći, slabije od ličnog, dobrovoljnog uzroka što mi jesmo, i o kojem mi imamo najjasniju
svest. Bog je slobodan jer smo i mi, ali on nije slobodan kao što smo mi. On je istovremeno sve što mi
jesmo i sve što mi nismo. On poseduje iste atribute kao i mi, ali proširene do beskonačnosti. On poseduje
tada beskonačnu slobodu sjedinjenu u jednoj beskonačnoj inteligenciji i, kako je Njegova inteligencija
nepogrešiva, oslobođena od neizvesnosti promišljanja i trenutno opaža gde je Dobro, tako se Njegova
sloboda izvršava spontano i bez napora.

Kao što pripisujemo Bogu tu slobodu, koja je osnova našeg postojanja, isto tako pridodajemo Njegovom
karakteru, po našem vlastitom, pravednost i milosrđe. U čoveku, to su vrline, u Bogu, to su Njegovi
atributi. Što je u nama tegobno osvajanje slobode, Njemu je to Njegova sama priroda. Ideja o pravednom

i poštovanje koje se odaje pravednom, znaci su uvažavanja našeg postojanja. Ako je poštovanje
pravednog samo suština pravde, Savršeno Biće mora da poznaje i da poštuje prava najnižih Njegovih
stvorenja jer im je On dodelio ta prava. U Bogu postoji suverena pravda, koja do-deljuje svakom ono što
je zaslužio, ne prema varljivom izgledu, već prema ispravnosti stvari. I, ako čovek, ograničeno biće, ima