Page 57 - Nil Nidli - Zakoni zdravlja i izlečenja

56 ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA
jući u vidu izjavu koju sam pročitao o jezgras- Posle istraživanja iz 1992. godine, o jez-
tom voću, a koja je bila napisana skoro pre sto grastom voću i holesterolu, dr Sabati je otišao
godina u jednoj klasičnoj knjizi o principima sa istraživanjem korak dalje. Umesto ponovnog
zdravlja, i koja je navedena u tabeli 11. 44 korišćenja pomenute grupe ispitivanih ljudi, koji
su već na boljoj sveukupnoj ishrani od većine
Tabela 11. Bademi su poželjniji od kikirikija Amerikanaca, on je sada proučavao osobe na
“Sa jezgrastim voćem se mogu kombinovati prosečnoj američkoj ishrani. Jedna polovina
žitarice, voće i određene vrste korena, kako bi se ukupne grupe je stavljena na prosečnu ishranu.
pripremila hrana koja je zdrava i hranljiva. Druga polovina je hranjena identičnom ishra-
Međutim, mora se paziti da se ne koristi preveli- nom uz jednu veliku razliku. Jezgrasti plodovi
ka količina jezgrastog voća.
...Neki jezgrasti proizvodi nisu toliko poželjni kao su samleveni i dodati različitim tipovima hrane.
drugi. Bademi su poželjniji od kikirikija, ali je i Drugi izvori masti su umanjeni kako bi nivoi
kikiriki u ograničenim količinama, korišćen zajed- unosa kalorija i ukupne masti bili isti u obe
no sa žitaricama, hranljiv i svarljiv.” grupe. Efekti na nivo holesterola su prikazani u
tabeli 12. 46
Zašto je ovaj autor upozoravao na
prekomernu potrošnju jezgrastog voća? Jedan Tabela 12. Orasi umanjuju holesterol
verovatan razlog je da ishrana bogata mastima
(čak i “dobrim mastima”) teži da doprinese - Istraživačka grupa je jela 1,5 šolju (84 g)
povećanju težine. Kod mnogih ljudi, velika oraha dnevno u toku 4 nedelje.
količina jezgrastih proizvoda u ishrani može da - Prosečan LDL (loš holesterol) je umanjen za
doprinese gojaznosti. Samo stanje viška kilo- 18 (mg/dl).
grama može da povisi nivoe holesterola i da
poveća rizik od srčanih oboljenja i drugih Uzimanje jezgrastih plodova svakog dana je
zdravstvenih problema. imalo neke iznenađujuće rezultate. LDL holes-
terol, “loš holesterol”, je opao za 18 poena. To
Teorija o veoma maloj količini masti predstavlja značajno sniženje rizika od infarkta.
Istraživanje na jezgrastim proizvodima je Za svaki procentualni poen pada lošeg holes-
pomoglo da se napusti popularan, ali nepravilan terola, javlja se pad od dva do tri procenta
pristup prevenciji srčanih oboljenja koji se stope infarkta. 47 Pad od 18 poena LDL se pre-
ponekad naziva “teorija o veoma maloj količini vodi u pad u 36-54% rizika od srčanog udara.
masti”. Mnogi su godinama zastupali teoriju da Koristi od jezgrastih plodova ne dolaze samo
za maksimalno smanjenje stope infarkta usled njihovog odličnog P/S odnosa. Orasi
moramo da umanjimo potrošnju masti u velikim takođe sadrže veliku količinu takozvanih
količinama, na oko 10% od kalorija. Neki ljudi omega-3 masnih kiselina, koje donose neke
su postali čuveni zastupajući takvu ishranu sa posebne koristi. Peto poglavlje, “Istina o ribi”,
veoma malo masti. Nažalost, ishrana sa vrlo pruža više informacija po ovom pitanju.
malo masti često nije ukusna i ne predstavlja
nužno odgovor na smanjenje rizika od srčanih Drugi faktori masti
oboljenja. Ako mast dolazi od mononezasićenih Iako je P/S odnos hrane važan, on ne
i polinezasićenih izvora, ishrana bogatija masti- obezbeđuje nužno konačnu vest o tome da li je
ma u stvari može da bude podjednako dobra za mast dobra ili loša. On nam daje odličnu ideju
srce kao i ishrana sa veoma malo masti. o tome gde hrana stoji u odnosu na njen
Komitet za ishranu i zdravlje Nacionalnog sadržaj masti. Međutim, stvari su složenije nego
istraživačkog saveta je uz mnogo reči rekao što je Kejs prvobitno zamislio. Neke zasićene
upravo to kada je postavio pitanje: “Da li je masne kiseline su krajnje loše dok se sa drugi-
teorija o veoma malim količinama masti tačna?” ma telo može lakše izboriti. Slično tome, ne
Iz pregleda trenutne literature zaključili su: obezbeđuju svi tipovi hrane koji su bogati poli -
“Ne.” Nastavili su da navode: “Unošenje ukup- nezasićenim masnim kiselinama podjednaku
ne količine masti, same po sebi, nezavisno od ko rist za srce. Margarin je primer takve hrane.
relativnog sadržaja različitih tipova masnih
kiselina, nije povezano sa visokim nivoom Margarin
holesterola u krvi i infarktom.” 45 Sada znamo da Prvo se smatralo da je margarin koristan jer
možemo da imamo zdravu ishranu koja uključu- je imao veći sadržaj polinezasićenih masnih
je umerene nivoe masti ako koristimo najbolje kiselina od maslaca. Neke vrste margarina
tipove masti. imaju P/S odnos veći od 4,0. Međutim, većina