Page 45 - Swami Shivananda - Bog postoji

svetu vremena, premda je sam taj uzrok izvan svih vremenskih događaja. Svaki vidljivi uzrok
ima drugi, viši uzrok koji je prodorniji i trajniji. Bog je ime koje dajemo najvišem uzroku. «U
ovom pojavnom svetu postoji uzrok za sve. Na delu je zakon uzroka i posledice. Postoji uzrok,
otac posledice koja je dete. Postoji uzrok, seme posledice koja je drvo. Postoji uzrok, grnčar,
posledice koja je ćup.» «Vi opažate ovaj svet. Mora da postoji uzrok za njega koji je posledica.
Taj neprouzrokovani uzrok je Bog ili stvoritelj» (Isto, str.189).

Udajana, čuveni Naijajika (logičar) pruža sledeće ortodoksne dokaze za postojanje Boga:

1. Opažajni svet ima prirodu posledice, a svaka posledica mora da ima uzrok. Moramo da
podrazumevamo uzrok sveta, pošto svet ima težnju da se svede na elemente. Sastavni delovi se
rastavljaju i vraćaju svojim uzrocima, a krajnji uzrok svih mešovitih stvari mora da bude ono što
je iznad svih posledičnih, stvorenih stvari. I taj uzrok mora da poseduje direktno znanje o
materijalnim uzrocima sveta. Tako inteligentno biće mora da bude Bog.

2. Spajanje uzročnih elemenata u posledice iziskuje inteligentnog izvršioca. Kombinovanje
atoma u skupine u doba stvaranja ne može da bude ništa drugo do delo promišljenog, svesnog
bića. Atomi se ne kombinuju zbrkano niti nasumce. Iza sistematičnog grupisanja osnovnih atoma
u parove i molekule treba videti ruku mudrog organizatora. Taj presudni organizator je Bog.

3. Primećujemo da su stvari u univerzumu dobro poduprte; njegovi delovi, poput planeta, itd.,
drže se zajedno, i stoga ne propadaju. Držalac tako različitih delova u ravnoteži neophodnoj da bi
se sačinio sistem, mora da bude Bog Lično, budući da ništa što je u univerzumu ne može da
podupre univerzum.

4. Može se uočiti da se svet razlaže na finije uzroke. Razlaganje posledice na njen uzrok znači da
postoji izvor u koji se posledica vraća. Krajnji izvor vasione, prema tome, treba da bude izvan
nje, i taj izvor je Bog.

5. Ne možemo da imamo nikakvo znanje o različitim stvarima u ovom svetu ukoliko ne postoji
izvor tog znanja. Ishodište svakog znanja mora da bude sveznajuće i, sledstveno tome,
svemoguće. Takvo biće ne može da se vidi u ovom univerzumu, te mora da bude izvan njega. To
biće je Bog.

6. Još od drevnih vremena smatra se da su Vede nepobitne i merodavne. Ta autoritativnost Veda
kao istinskog i punovažnog znanja nije moguća bez autora u njihovoj pozadini, koji mora da
bude sve-znalac. Taj sve-znalac je Bog.

7. Vede ne mogu da imaju nikakvog ljudskog autora, pošto se bave istinama koje nijedno ljudsko
biće ne može da poznaje. Stoga autor Veda mora da bude nadljudsko biće, i to biće je Bog.

8. Rečenica, kao što nam je poznato, ima sastavljača koji spaja reči, raspoređuje ih i stavlja u
izvestan okvir. Na sličan način, rečenice iz Veda sastoje se od reči i moraju da imaju svog
sastavljača, a to ne može da bude niko drugi do Bog.

9. Veličina dijade ili molekula zavisi od broja atoma potrebnih da ga stvore. Taj neophodni broj