Page 12 - Albert Camus - Stranac

II

Probudivši se, shvatio sam zašto je moj poslodavac bio nezadovoljan kad sam

od njega tražio ona dva dana odsustva: danas je subota. Na to sam tako reći

zaboravio, ali ustajući, ova mi misao pade na um. Gazda je, sasvim razumljivo,

mislio da ću sa nedeljom imati četiri dana odsustva. I to mu nije bilo drago. Ali,

s jedne strane, nije bila moja krivica što je majka sahranjena juče umesto danas,

a s druge strane, subotu i nedelju bih imao u svakom slučaju. Po sebi se razume

da me to ne sprečava da potpuno razumem svog poslodavca.

S mukom sam ustao, jer sam bio umoran od jučerašnjeg dana. Dok sam se

brijao, pitao sam se šta da radim, i rešio sam da idem na kupanje. Uzeo sam

tramvaj da bih otišao do kupališta u luci. Tamo sam skočio u uvalu. Bilo je

mnogo mladih ljudi. U vodi zatekoh Mariju Kardonu, bivšu daktilografkinju u

mojoj kancelariji, koju sam u ono vreme priželjkivao. Verujem da je i ona mene.

Ali brzo je otišla i nismo imali vremena. Pomogoh joj da se popne na bovu i pri

tom pokretu dodirnuh joj ovlaš grudi. Bio sam još u vodi kad je ona već

potrbuške ležala na bovi. Okrenu se prema meni. Kroz kosu koja joj je padala na

oči ona mi se smešila. Popeo sam se pored nje na bovu. Bilo je lepo i kao u šali

zabacio sam glavu i stavio je na njen trbuh. Ništa mi nije rekla, i tako sam ostao.

Celo nebo bilo mi je pred očima. Bilo je plavo i pozlaćeno. Pod potiljkom sam

osećao Marijin trbuh kako se lagano diže i spušta. Upola uspavani, ostali smo

dugo na bovi. Kad je sunce suviše pripeklo, skočila je u vodu i ja sam pošao za

njom. Stigao sam je, obavio rukom oko pasa i tako smo zajedno plivali. I dalje

se smejala. Dok smo se na keju sušili, ona mi reče: »Pocrnela sam više nego ti.«
Upitah je da li bi htela večeras da ide u bioskop. Opet se nasmejala i rekla da bi

volela da gleda neki film sa Fernandelom. Kad smo se obukli, začudi se što me
vidi sa crnom kravatom i upita me jesam li u žalosti. Rekoh joj da mi je majka