Page 9 - Albert Camus - Stranac

uveseljavalo. Smrt gospoñe Merso zaista ga je duboko potresla. Smatrao sam da

ne treba da mu uskratim dozvolu. Ali, po savetu lekara koji ih obilazi, zabranio

sam mu da je juče čuva.«

Prilično dugo smo ćutali. Upravnik ustade i pogleda kroz prozor svoje

kancelarije, a onda primeti: »Evo već i sveštenika iz Marenga. Došao je ranije.«

Upozori me da ima najmanje tri četvrti sata hoda do crkve, koja je u samom

selu. Siñosmo. Pred zgradom je stajao sveštenik sa dva ministranta. Jedan je

držao kadionicu i sveštenik se sagnu prema njemu da podesi dužinu srebrnog

lanca. Kada i mi doñosmo, sveštenik se uspravi. Oslovi me sa »moj sine« i izusti

nekoliko reči. Potom uñe, i ja poñoh za njim.

Odjednom primetih da su zavrtnji zavrnuti i da se u prostoriji nalaze četiri u crno

odevena čoveka. U isto vreme upravnik mi reči da kola čekaju na putu i čuh da

sveštenik počinje s opelom. Sve je potom išlo vrlo brzo. Ljudi su prišli kovčegu

s pokrovom. Sveštenik, njegovi pratioci, upravnik i ja izañosmo. Pred vratima se

nalazila neka gospoña, koju nisam poznavao: »Gospodin Merso« — reče

upravnik. Nisam čuo gospoñino ime, samo sam razumeo da je bolničarka

odreñena za pratnju. Bez osmeha, ona nakloni svoje duguljasto i koščato lice.

Sklonili smo se da propustimo kovčeg. Krenuli smo za mrtvacem i izišli iz

doma. Pred vratima su stajala kola. Lakovana, duguljasta i sjajna, podsećala su

na pernicu. Pored njih su se nalazili redar pogrebnog zavoda, smešno odeven

čovečuljak, i neki starac izveštačena držanja. Shvatio sam da je to gospodin

Perez. Imao je mek pusteni šešir okrugle glave i široka oboda (skinuo ga je kad

je kovčeg prolazio kroz vrata), odelo čije su se pantalone obavijale oko cipela i

mašnu od crnog štofa, i suviše malu za njegovu košulju s velikim belim

okovratnikom. Usne su mu podrhtavale ispod nosa punog crnih tačkica. Iz
njegove sede i tanke kose štrčale su neobične klempave i nepravilne uši, čija me

je kao krv crvena boja nasuprot bledom licu zapanjila. Nameštenik pogrebnog
zavoda nam odredi mesta. Napred je išao sveštenik, iza njega kola. Oko njih