Page 15 - Albert Camus - Stranac

molila da ih nose. Odmah zatim, iz bioskopa u četvrti izlio se talas gledalaca.

Meñu njima mladići su bili živahniji u pokretima nego obično i verujem da su

gledali, neki avanturistički film. Oni koji su se vraćali iz bioskopa u gradu stizali

su malo kasnije. Činilo mi se da su ozbiljniji. Još su se smejali, ali s vremena na

vreme su izgledali zamišljeni i umorni. Zadržavali su se na ulici, šetajući po

pločniku preko puta. Gologlave devojke iz ove gradske četvrti držale su se za

ruke. Mladići su se postrojili u redove da im prepreče put i dobacivali im šale na

koje su se one smejale okrećući glavu. Mnoge koje sam znao davale su mi

znakove.

Odjednom se upališe ulične svetiljke i od njihova sjaja pobledeše prve zvezde

koje zasjaše u noći. Osetih kako mi se zamaraju oči od posmatranja pločnika s

tolikim mnoštvom ljudi i svetlosti. Vlažni pločnik blistao je na svetlosti sijalica,

tramvaji su, u pravilnim razmacima, bacali svoj odsjaj na nečiju sjajnu kosu,

neki osmeh ili srebrnu narukvicu. Tramvaji su potom bivali sve reñi, tamna noć

se spuštala iznad drveća i svetiljki, gradska četvrt postepeno se praznila, sve dok

prva mačka lagano ne preñe ponovo opustelu ulicu. Setih se da bi trebalo

večerati. Vrat me je malo zaboleo, jer sam dugo ostao naslonjen na stolicu. Sišao

sam da kupim hleba i paštete, sve sam to pripremio i pojeo stojeći. Hteo sam da

popušim cigaretu na prozoru, ali bilo je već sveže i bilo mi je malo hladno.

Zatvorio sam prozore i vraćajući se, videh u ogledalu deo stola na kome je

špiritna lampa stajala pored parčeta hleba. Mislio sam da je prošla još jedna

nedelja, da je majka sahranjena, da ću se opet prihvatiti posla i da se, sve u

svemu, ništa nije izmenilo.

III

Danas sam mnogo radio u kancelariji. Šef je bio vrlo ljubazan. Upitao me je da
li sam se mnogo umorio i želeo je da zna koliko je majci bilo godina. Rekao sam