Page 16 - Albert Camus - Stranac
P. 16
»oko šezdeset« da ne bih pogrešio, i ne znam zašto mi se učinilo kao da mu je
laknulo i da smatra da je ta stvar okončana.
Moj sto bio je zatrpan gomilom tovarnih listova i trebalo ih je sve pregledati. Pre
no što sam izišao iz kancelarije da odem na ručak, oprao sam ruke. U podne
mnogo volim ovaj trenutak. Uveče manje uživam u tome, jer je ručnik koji se
upotrebljava sasvim mokar: preko dana svi su se njime služili. Na ovo sam
jednog dana skrenuo pažnju šefu. Odgovorio mi je da i on smatra da je tako
nešto za žaljenje, ali da to predstavlja beznačajnu sitnicu. Izišao sam s posla
nešto kasnije, u pola jedan, s Emanuelom koji radi u ekspediciji. Kancelarija
gleda na more, i izgubili smo nešto vremena Posmatrajući teretne brodove u luci
usijanoj od sunca. Tog časa dolazio je i jedan kamion uz tresak lanaca i veliki
prasak. Emanuel me upita: »Da skočimo u njega« i ja počeh da trčim. Utonuo
sam u buku i prašinu. Ništa više nisam video i samo sam osećao neobuzdan
zanos trke usred dizalica i mašina, jarbola koji su poigravali na horizontu i
trupova brodova duž kojih smo jurili. Prvi sam se uhvatio za ogradu i uskočio.
Zatim sam pomogao Emanuelu da sedne. Bili smo zaduvani, kamion je skakao
po neravnoj kaldrmi keja, usred prašine i sunca. Emanuel se toliko smejao da se
zagrcnuo.
Preznojeni stigosmo do Selesta. On je uvek tamo, sa svojim velikim trbuhom,
keceljom i svojim belim brkovima. Upita me: »Kako si?« Odgovorih mu da
nekako ide i da sam gladan. Jeo sam vrlo brzo i popio kafu. Posle sam otišao
kući i malo odspavao, jer sam popio suviše vina pa, probudivši se, zaželeh da
jednu zapalim. Bilo je kasno i potrčah da uhvatim tramvaj. Radio sam celo
popodne. U kancelariji je bilo vrlo toplo i kad sam uveče izišao, bio sam srećan
što se vraćam koračajući polako duž keja. Ipak sam se vratio pravo kući, jer sam
hteo da spremim kuvani krompir.
Penjući se mračnim stepenicama, sudario sam se sa starim Salamanom, susedom
iz hodnika. Bio je sa svojim psom. Već deset godina viñaju ih zajedno.