Page 17 - Albert Camus - Stranac
P. 17

Prepeličar je imao neku kožnu bolest, mislim neko zapaljenje, od koga mu je

               opala sva dlaka i dobio pege i smeñe kraste. Živeći tako s njim, obojica sami u

               jednoj sobici, stari Salamano bio mu je najzad potpuno sličan. I on je imao

               crvenkaste kraste na licu i žućkaste i proreñene dlake. A i sam pas bio je povijen

               kao i njegov gospodar, imao isturenu njušku i izdužen vrat. Izgledalo je kao da

               su iste rase, mada su jedan drugog mrzeli. Dva puta dnevno, u jedanaest i u šest

               sati, stari je vodio psa u šetnju. Već osam godina idu uvek istim putem. Svako

               može da ih vidi duž Lionske ulice kako pas vuče čoveka sve dok se stari

               Salamano ne spotakne. Tada on psa izmlati i izgrdi. Prestravljen pas počinje da

               se vuče po zemlji i pušta da ga stari vuče. U tom trenutku je red na starog da ga

               vuče. Kad pas na to zaboravi, ponovo povuče gospodara, i ovaj ga opet tuče i

               grdi. Tada se obojica zaustave na pločniku, gledaju se, pas sa strahom, čovek sa

               mržnjom. I tako je to svakog dana. Kad pas hoće da mokri, stari ga ne pušta i

               povuče ga, a prepeličar ostavlja iza sebe trag sitnih kapljica. Ako to učini u sobi,

               sleduju mu batine. Tako to traje već osam godina. Selest uvek kaže da je to

               »nesreća«, ali u stvari o tome niko ništa ne zna. Kad ga sretoh na stepenicama,

               Salamano je upravo grdio psa. Govorio mu je »prljavko«, »mrcino«, a pas je

               cvilio. Rekoh mu: »Dobro veče«, ali stari je i dalje grdio. Na to ga upitah šta mu

               je pas učinio. Ne dade mi odgovora. Samo je grdio: »prljavko«, »mrcino«. Bi mi

               jasno tek kad se sagnuo da mu nešto popravi na ogrlici. Progovorih glasnije.

               Zatim mi, ne osvrćući se, odgovori nekom vrstom prigušenog besa: »Uvek je

               tu.« Potom ode vukući životinju koja je, ukrutivši sve četiri noge, pustila da je

               on vuče, ali je pri tom cvilela.

               Upravo u tom trenutku uñe moj drugi sused iz hodnika. U ovom kraju grada


               govorilo se da živi od žena. Kad bi ga neko upitao šta je po zanimanju,
               odgovarao bi da je »magacioner«. Niko ga nije voleo. Ali sa mnom često


               porazgovara i katkada provede po neki časak kod mene, jer ga ja slušam.
               Smatram da je ono što kaže zanimljivo. Nemam, uostalom, nikakvog razloga da
   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22