Page 13 - Albert Camus - Stranac

umrla. Kako je htela da sazna kada, rekoh joj: »Juče.« Ona malo ustuknu, ali ne

napravi nikakvu primedbu. Htedoh da joj kažem da to nije moja krivica, ali se

uzdržah, jer se prisetih da sam to već rekao gazdi. To ništa nije značilo. Na svaki

način, neko je uvek pomalo kriv.

Uveče, Marija je već sve zaboravila. Film je tu i tamo bio smešan i, uostalom,

zaista glup. Noga joj je bila pored moje. Milovao sam joj grudi. Zagrlio sam je

pri kraju predstave, ali nevešto. Kad smo izišli, pošla je sa mnom u moj stan.

Kad sam se probudio, Marija je već bila otišla. Još pre toga mi je rekla kako

mora da ode do tetke. Setih se da je nedelja, i to me oneraspoloži: ne volim

nedelju. Tada sam se okrenuo u krevetu da bih osetio na jastuku miris soli koji je

ostavila Marijina kosa i spavao sam do deset sati. Potom sam pušio u postelji

sve do podne. Mrzelo me da kao obično ručam kod Selesta, jer bi me tamo

svašta zapitkivali, a ja to ne volim. Skuvao sam jaja i iz istoga suda pojeo ih, bez

hleba, jer mi ga je ponestalo, a nisam hteo da silazim i da ga kupujem.

Posle ručka malo sam se dosañivao i švrljao po stanu. Prijatno je bilo u njemu

dok je mama bila ovde. Sada je za mene bio suviše velik i trebalo je da

trpezarijski sto prenesem u svoju sobu. Živim samo u ovoj prostoriji, izmeñu

malo pocepanih slamnih stolica, ormana sa požutelim ogledalom, toaletnog

stočića i kreveta od mesinga. Sve ostalo bilo je zapušteno. Kasnije, da bih nešto

radio, dohvatio sam neke stare novine i čitao. Isekao sam reklamu Krusenovih

soli i zalepio je u staru svesku gde ostavljam stvari koje me interesuju u

novinama. Oprao sam ruke i izišao na balkon.

Moja soba gleda na glavnu ulicu predgraña. Bilo je lepo popodne. Meñutim,

pločnik je bio prljav, prolaznici retki i nekud im se žurilo. Najpre su se videle

porodice koje su išle u šetnju, dva dečaka u marinskom odelu, u kratkim
pantalonama, malo sputani u svojim krutim odelima i jedna devojčica sa

velikom crvenom mašnom i crnim lakovanim cipelama. Iza njih, majka,
ogromna, u smeñoj svilenoj haljini i otac, mali slabašan čovek, koga sam znao iz