Page 18 - Albert Camus - Stranac
P. 18

s njim ne razgovaram. Zove se Remon Sentes. Omalen je, širokih pleća i

               bokserskog nosa. Uvek je besprekorno odeven. Govoreći o Salamanu, on mi

               reče: »Zar to nije nesreća?« Upita me ujedno da li mi se to gadi, ali mu

               odgovorih: ne.

               Popesmo se i kad naumih da odem, on mi reče: »Imam kod kuće kobasica i vina.

               Da li biste hteli da zajedno pojedemo neko parče?« ... Pomislih da u tom slučaju

               ne bih morao da kuvam i prihvatih. I on ima samo sobu i kuhinju bez prozora.

               Iznad kreveta visi anñeo od belog ružičastog štuka, slike šampiona, i dva ili tri

               crteža golih žena. Soba je bila prljava, krevet u neredu. Najpre upali petrolejku,

               zatim iz džepa izvadi zavoj sumnjive čistoće i previ desnu ruku. Upitah ga šta je

               to. Reče da je došao u sukob s nekim tipom, koji ga je izazivao.

               »Razumete, gospodine Merso, reče mi, nije to zbog toga što sam rñav, već što

               sam prek. Onaj mi reče: ,Siñi s tramvaja ako si muško.' Odgovorih mu: ,Ded,

               smiri se.' Na ovo onaj reče da nisam muško. Tada siñoh i rekoh mu: ,Bolje bi

               bilo da ućutiš inače ću te udesiti.' On mi odgovori: ,Šta?' Tada ga zviznuh, i on

               pade. Htedoh da ga podignem. Ali, iako na zemlji, on me udari nekoliko puta

               nogom. Udarih ga tada kolenom i dvaput pesnicom. Krv mu obli lice. Upitah ga

               da li je sada zadovoljan. Reče mi: ,Da'.« Za sve to vreme Sentes je nameštao

               zavoj. Ja sam sedeo na krevetu. On mi reče: »Vidite, ja to nisam hteo. On me je

               izazvao.« To je bila istina, i ja sam to uvideo. I onda mi reče da je baš želeo da

               se o tom dogañaju posavetuje sa mnom, da sam ja čovek, da poznajem život, da

               mu mogu pomoći i da ćemo tada biti dobri prijatelji. Ništa ne odgovorih i on me

               ponovo upita da li bih hteo da budem njegov prijatelj. Rekoh mu da mi je to

               svejedno: činilo mi se da je time bio zadovoljan.


               Izvadio je kobasicu, ispekao je na tiganju, postavio čaše, tanjire, pribor za jelo i
               dve boce vina. Sve je ovo radio ne govoreći ništa. Zatim smo seli. Za vreme jela


               poče da mi priča o dogañajima iz svog života. S početka se malo ustručavao.
               Upoznao je neku gospoñu.. . »bila je, kako bih rekao, moja ljubavnica.« Čovek s
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23