Page 19 - Albert Camus - Stranac
P. 19

kojim se potukao bio je brat te žene. Reče mi da ju je izdržavao. Ništa ne

               odgovorih, a on ipak odmah dodade da zna šta se sve priča u gradskoj četvrti, ali

               da mu je savest čista i da je magacioner.

               »Ali da se vratim na svoju istoriju«, reče mi, »primetio sam da me vara.« Davao

               joj je dovoljno da može živeti. Sam je plaćao kiriju za njenu sobu i davao joj

               dvadeset franaka dnevno za hranu. »Trista franaka soba, šest stotina franaka

               hrana, par čarapa s vremena na vreme — to je oko hiljadu franaka. Gospoña nije

               radila. Priznavala je da je to sasvim u redu, ali da s onim što sam joj davao ne

               može da izañe na kraj. Meñutim, ja sam joj rekao: ,Zašto ne radiš bar pola dana?

               Prilično bi mi pomogla za sve te sitnice. Ovaj mesec sam ti kupio haljinu i

               mantil, dajem ti dvadeset franaka dnevno, plaćam kiriju, a ti popodne piješ kafu

               s prijateljicama. Daješ kafu i šećer. Ja ti dajem novac. Činim ti dobro, ti mi

               vraćaš zlim.' Ali, ona nije radila i stalno je govorila da ne može s tim izići, i tako

               sam primetio da me vara.«

               Zatim mi je ispričao kako je našao u njenoj torbi srećku i da mu nije mogla

               objasniti kako ju je kupila. Nešto kasnije našao je kod nje potvrdu »zalagaonice«

               iz koje se videlo da je založila dve narukvice. Sve do tada nije znao da te

               narukvice postoje. »Dobro sam video da me vara. Tada sam je ostavio. Pre toga

               sam je izudarao. Potom sam joj sve skresao. Rekao sam joj da je ona htela samo

               da se zabavlja s onom svojom stvari. Kako sam joj to rekao, vi razumete,

               gospodine Merso: ,Ti ne vidiš da ti svi zavide na sreći koju ti dajem. Tek kasnije

               spoznaćeš sreću koju si imala'.«

               Prebio ju je namrtvo. Ranije je nije tukao. »Tukao sam je, ali tako da kažem,

               nežno. Malo bi vikala. Zatvarao sam kapke, i to se svršavalo kao i uvek. Sada je


               ozbiljno. Što se mene tiče, nisam je dovoljno kaznio.«
               Potom mi je objasnio da zbog toga treba da se posavetuje sa mnom. Zastao je da


               popravi fitilj na petrolejki koja se dimila. Ja sam ga neprestano slušao. Popio
               sam skoro litar vina i ono mi je udarilo u glavu. Pušio sam Remonove cigarete,
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24