Page 20 - Albert Camus - Stranac

jer svojih više nisam imao. Prolazili su poslednji tramvaji i sa sobom odnosili

sada već daleku buku predgraña. Remon je nastavio. Bilo mu je krivo »što je još

želeo da ima s njom odnošaj«. Ali hteo je da je kazni. Najpre je mislio da je

odvede u hotel i da pozove policiju za javni red i moral da bi izazvao skandal,

tako da joj daju knjižicu prostitutke. Zatim se obratio svojim prijateljima u

podzemlju. Ništa nisu smislili. I kako Remon primeti, baš ti mnogo vredi što

pripadaš podzemlju. To im je rekao, i oni su mu tada predložili da je »obeleži«.

Pa ipak, on to nije hteo. Razmisliće. Pre toga hteo je nešto da me pita. Uostalom,

pre no što me upita, hteo je da zna šta mislim o tom slučaju. Odgovorih mu da

ništa ne mislim, ali da je zanimljiv. Upita me da li mislim da ga je varala; meni

se zaista činilo da ga je varala; zatim, da li smatram da je treba kazniti i šta bih

uradio na njegovom mestu. Rekoh da se to nikada ne može znati, ali da

razumem što je želi kazniti. Popih još malo vina. On zapali cigaretu i otkri mi

svoju nameru. Hteo je da joj napiše pismo, da je izgrdi, ali da joj napiše i nešto

nežno što bi je navelo da se pokaje. Zatim, kad se vrati, leći će s njom i »upravo

u trenutku kad ona treba da svrši«, pljunuće joj u lice i izbaciti je napolje.

Pomislih da će na taj način biti zaista kažnjena. Ali Remon mi reče da se ne

oseća sposoban da napiše takvo pismo i da je mislio na mene da ga ja sastavim.

Kako sam ćutao, upita me da li bi me mrzelo da to odmah učinim, a ja mu

odgovorih da ne bi.

Pošto popi čašu vina, ustade, odgurnu tanjire i ono malo hladne kobasice što

nam je preostalo. Pažljivo je obrisao mušemu na stolu. Izvadi iz fioke noćnog

stočića list kockaste hartije, žuti koverat, malu držalju od crvenog drveta i

četvrtastu mastionicu s ljubičastim mastilom. Kad mi reče ime žene, videh da je

Mavarka. Napisao sam pismo. Napisao sam ga pomalo nasumce, ali sam se
trudio da zadovoljim Remona, jer nisam imao razloga da ga ne zadovoljim.

Zatim sam glasno pročitao pismo. On me je pušeći i klimajući glavom slušao,
zatim me zamoli da mu ga ponovo pročitam. Bio je sasvim zadovoljan. Reče mi: