Page 22 - Albert Camus - Stranac

plivajući, prskati s vrha talasa svu penu, skupiti je u ustima, zatim leći na leña i

izbacivati je prema nebu. Tako je nastajala neka penušava čipka koja je nestajala

u vazduhu ili mi kao mlaka kiša padala na lice. Ali ubrzo zatim usta su me pekla

od gorčine soli. Marija mi se tada približi i privi se u vodi uz mene. Stavi svoja

usta na moja. Njen jezik osveži moje usne i neko vreme smo se ljuljuškali na

talasima. Kad smo se obukli na plaži, Marija me pogleda svojim sjajnim očima.

Zagrlio sam je. Od tog trenutka nismo više razgovarali. Privio sam je k sebi i

požurili smo da uhvatimo autobus, da se vratimo, da odemo u moju sobu i da se

bacimo na krevet. Ostavio sam otvoren prozor i prijatno smo se osećali što letnja

noć klizi preko naših pocrnelih tela.

Tog jutra Marija ostade kod mene i ja joj rekoh da ćemo zajedno ručati. Siñoh

da kupim mesa. Vraćajući se, u Remonovoj sobi čuh neki ženski glas. Malo

kasnije stari Salamano grdio je svog psa, čuli smo škripu ñona i tapkanje šapa na

drvenim stepenicama, i »prljavko«, »mrcino!« a zatim izañoše na ulicu. Pričao

sam Mariji o životu ovog starca i ona se smejala. Obukla je moju pidžamu, ali je

podvila rukave. Dok se smejala, ponovo sam je poželeo. Nešto kasnije ona me

upita da li je volim. Odgovorih joj da to ništa ne znači, ali mi se čini da ne. Ona

se ražalosti. Spremajući ručak, bez ikakvog povoda toliko se smejala da sam je

poljubio. Tog trenutka izbi bučna prepirka kod Remona.

Čuo se najpre oštar ženski glas, potom Remon kako govori: »Izvrgla si me

ruglu, izvrgla si me ruglu. Naučiću ja tebe koga ti izvrgavaš ruglu.« Nekoliko

tupih udaraca i žena je tako strašno jaukala da se na stepeništu odmah skupilo

mnogo sveta. Marija i ja takoñe iziñosmo. Zena je i dalje vikala, a Remon ju je i

dalje tukao. Marija mi reče da je to strašno, ali joj ništa ne odgovorih. Zamoli

me da potražim policajca, ali joj odgovorih da ne volim policajce. Jedan je ipak
stigao zajedno s nekim limarom, stanarom na drugom spratu. Zakuca na vrata,

ali se ništa više nije čulo. Zakucao je jače, a malo zatim žena je zaplakala, i
Remon je otvorio. Držao je cigaretu u ustima i izgledao licemerno. Devojka