Page 25 - Albert Camus - Stranac

oprostite!« Pozvah ga da uñe, ali nije hteo. Gledao je u vrh svojih cipela, dok su

mu krastave ruke podrhtavale. Ne gledajući rne, on upita: »Neće mi ga uzeti,

recite, gospodine Merso. Vratiće mi ga. Šta bi inače bilo od mene.« Rekoh mu

da u kafileriji drže pse tri dana na raspolaganju vlasnicima, a posle toga čine s

njima šta im je volja. Zanemeo je. Onda mi reče: »Laku noć.« Zatvorio je vrata,

čuo sam kako šeta amo-tamo. Njegov krevet zaškripe. Meñutim, po neobično

tihom zvuku koji je dopirao kroz pregradni zid, razabrao sam da plače. Ne znam

zašto pomislih na majku. Trebalo je sutra rano ustati. Nisam bio gladan, legoh

bez večere.

V

Remon mi je telefonirao u kancelariju. Rekao mi je da me jedan njegov prijatelj

(on mu je pričao o meni) poziva da provedem nedelju u njegovoj vikend kućici,

kraj Alžira. Odgovorih mu da bih se rado odazvao, ali da sam taj dan obećao

svojoj prijateljici. Remon odmah uzvrati da i nju poziva. Žena njegova prijatelja

biće vrlo zadovoljna da ne bude sama u društvu muškaraca.

Hteo sam odmah da spustim slušalicu, jer znam da šef ne voli da nam

telefoniraju iz grada. Meñutim, Remon me zamoli da pričekam i reče da mi je o

ovom pozivu mogao javiti večeras, ali je želeo da mi saopšti nešto sasvim drugo.

Ceo dan pratila ga je grupa Arapa, meñu kojima se nalazio i brat njegove bivše

ljubavnice. »Ako ga, kad se budeš večeras vraćao vidiš u blizini kuće, javi mi.«

U redu, odgovorih.

Odmah zatim pozvao me je šef i za trenutak mi bi vrlo neprijatno, jer sam

pomislio da će mi reći da manje telefoniram, a više radim. Ipak, nije bilo to.
Reče mi da ćemo razgovarati o nekoj još nesazreloj nameri. Nameravao je da

osnuje u Parizu agenciju koja bi na licu mesta svršavala njegove poslove, i to
neposredno sa velikim kompanijama i hteo je da zna da li bih pristao da idem