Page 26 - Albert Camus - Stranac

tamo. To bi mi omogućilo da živim u Parizu, a uz to i da putujem jedan deo

godine. »Vi ste mladi, i čini mi se da bi vam se takav život svideo.« Rekoh mu

da je tako, ali da mi je, sve u svemu, svejedno. On me tada upita ne bih li želeo

da promenim život. Odgovorih mu da se život ne može nikada promeniti i da u

svakom slučaju jedan vredi koliko i drugi, i da mi se ovaj ovde baš sviña.

Izgledao je nezadovoljan, rekao mi je da uvek odgovaram drukčije od ostalog

sveta, da nemam ambicija i da je to strašno za poslove. Zatim sam se vratio na

posao. Voleo bih da ga nisam ozlojedio, ali nisam video razloga da menjam svoj

život. Razmislivši dobro o svemu, nisam bio nesrećan. Dok sam bio student,

imao sam mnogo ambicija ove vrste. Ali kad sam morao da napustim studije,

shvatio sam odmah da je sve besmisleno.

Te večeri Marija doñe po mene i upita me da li bih se s njom oženio. Odgovorih

joj da mi je to svejedno i da bismo mogli to učiniti ako ona želi. Tada je ona

htela da zna da li je volim. Odgovorih joj, kao što sam to već jednom učinio, da

to ništa ne znači, ali da sam siguran da je ne volim. »Zašto onda da se sa mnom

ženiš?« — izusti ona. Objasnih joj da to nije važno i, ako ona želi, možemo se

venčati. Ona je to, uostalom, tražila, i meni je preostalo da na to pristanem. Ona

primeti da je brak ozbiljna stvar. Odgovorih: »Nije.« Za trenutak je ućutala i

nemo me posmatrala. Zatim produži da govori. Htela je samo da zna da li bih

prihvatio takvu ponudu i kad bi dolazila od neke druge žene s kojom bih

održavao iste veze. Odgovorih: »Razume se.« Ona tada samu sebe upita da li me

voli, ali ja o tome nisam ništa mogao znati. Pošto je opet malo ćutala, promrmlja

da sam čudan, da me, sigurno, zbog toga voli, ali da ću joj jednog dana možda iz

istih razloga dojaditi. Kako sam ćutao nemajući šta da dodam, ona me smešeći

se uze za ruke i reče da želi da se uda za mene. Odgovorio sam joj da ćemo to
učiniti čim bude htela. Zatim sam joj govorio o predlogu moga poslodavca, i

Marija mi reče da bi volela da vidi Pariz. Kazao sam joj da sam neko vreme