Page 30 - Albert Camus - Stranac

podlaktice belele su se ispod crnih malja. Zbog toga osetih neko gañenje.

Zviždao je silazeći i izgledao vrlo zadovoljan. Reče mi: »Zdravo, stari«, i nazva

Mariju »gospoñice«.

Dan pre toga bili smo u komesarijatu i ja sam svedočio da je devojka Remona

»izvrgavala ruglu«. Bio je osloboñen uz opomenu. Nisu proveravali moju

tvrdnju. O svemu tome porazgovarasmo s Remonom ispred vrata, a zatim

odlučismo da poñemo autobusom. Plaža nije bila daleko, ali tako ćemo pre stići.

Remon je mislio da će mu prijatelj biti zadovoljan kad nas vidi da smo poranili.

Baš smo hteli da krenemo kad mi Remon odjednom dade znak da pogledam

preko puta. Videh grupu Arapa naslonjenu na izlog prodavnice duvana.

Posmatrali su nas ćutke, na svoj način, kao da smo, ni više ni manje, kamenje ili

klade. Remon mi reče da je onaj drugi s leve strane njegov protivnik, i pri tom je

izgledao zamišljen. Zatim dodade da je ta stvar svršena. Marija nije razumela i

upita nas o čemu je reč. Rekoh joj da su to neki Arapi koji su nešto kivni na

Remona. Htela je odmah da krenemo. Remon se ispravi i nasmeja rekavši da

treba požuriti.

Poñosmo prema autobuskoj stanici, koja se nalazila nešto dalje. Remon mi reče

da nas Arapi ne prate. Okrenuh se. Stajali su još na istom mestu i ravnodušno i

dalje posmatrali mesto koje smo upravo napustili. Popeli smo se u autobus.

Remon, kome je izgleda laknulo, nije prestajao da se šali s Marijom. Osećao

sam da mu se sviña, ali ona mu je jedva odgovarala. S vremena na vreme

pogledala bi ga smešeći se.

Sišli smo u predgrañu Alžira. Plaža nije daleko od autobuske stanice. Ali trebalo

je preći malu uzvišicu, koja se diže iznad mora, a zatim se strmo spušta prema

obali. Bila je pokrivena žućkastim kamenjem i asfodelima sasvim belim prema
već dubokom plavetnilu neba. Udarajući snažno svojom torbom od voštanog

platna, Marija se zabavljala da im rasipa latice. Koračali smo izmeñu redova
malih vila sa zelenim ili belim ogradama, neke od njih bile su sa svojim