Page 29 - Albert Camus - Stranac

ništa ne odgovorih. Tada mi, brzo i ustežući se, reče da zna da su me u četvrti

osuñivali što sam majku dao u dom, ali on me poznaje i zna da sam majku

mnogo voleo. Odgovorih mu, ni sam ne znam zbog čega, da do sada nisam znao

da me u vezi s tim osuñuju, ali da mi je dom izgledao kao nešto sasvim prirodno,

jer nisam imao dovoljno novaca da plaćam negovateljicu. »Uostalom, dodao

sam, ima već dugo kako nije imala šta da mi kaže i bilo joj je dosadno ovako

samoj.« »Da«, reče on, »u domu bar čovek stekne drugove.« Zatim se izvinio.

Hteo je da spava. Život mu se sada izmenio i nije znao šta da radi. Prvi put

otkako ga poznajem, on mi bojažljivo pruži ruku i ja osetih njegovu hrapavu

kožu. Malo se nasmeši, i pre nego što poñe, reče: »Nadam se da psi noćas neće

lajati. Stalno mislim da je to moj.«

VI

U nedelju sam se jedva probudio i Marija je morala da me zove i prodrmusa.

Nismo jeli, jer smo hteli rano da poñemo na kupanje. Osećao sam neku prazninu

i malo me je bolela glava. Cigareta mi je bila gorka. Marija se sa mnom šalila i

rekla mi je da izgledam kao da su mi svi pomrli. Obukla je belu haljinu i

opustila kosu. Rekao sam joj da je lepa i ona se zadovoljno smejala.

Silazeći, zakucali smo na Remonova vrata. Odgovorio nam je da silazi. Zbog

toga što sam bio umoran i što nismo otvorili kapke na prozorima, na ulici me

zapljusnu dan pun sunca. Marija je skakutala od radosti i neprestano govorila

kako je lepo. Osećao sam se bolje i primetih da sam gladan. Rekoh to Mariji, a

ona mi pokaza svoju torbu od voštanog platna u koju je stavila naša dva kupaća
kostima i peškir. Ostalo mi je samo da čekam, a zatim smo čuli kako Remon

zatvara vrata. Imao je na sebi plave pantalone i belu košulju s kratkim rukavima.
Meñutim, na glavu je stavio slamni šešir, zbog čega se Marija smejala, a njegove