Page 32 - Albert Camus - Stranac
P. 32
Na pučini smo se okrenuli na leña i sa mog lica, okrenutog prema nebu, sunce je
osušilo poslednje kapi vode koje su mi se slivale u usta. Videli smo da se Mason
vratio na obalu i ispružio na suncu. Iz daljine izgledao je ogroman. Marija je
htela da zajedno plivamo. Postavio sam se iza nje da bih je uhvatio oko struka, a
ona se kretala plivajući rukama dok sam joj ja pomagao udarajući nogama. Laki
žubor vode pratio nas je celog jutra sve dok nisam osetio umor. Tada sam
ostavio Mariju i vratio se sam plivajući pravilno i dišući duboko. Na obali se
pružih potrbuške pored Masona i zagnjurih lice u pesak. Rekoh mu da je »to
vrlo prijatno«; i on je bio istog mišljenja. Malo posle stiže i Marija. Okrenuh se
da je posmatram kako se primiče. Sa kosom zabačenom unazad, sva je bila
lepljiva od slane vode. Ispruži se pored mene i dve topline — njenog tela i sunca
— malo me uspavaše.
Marija me prodrma i reče mi da je Mason ušao u kuću i da bi trebalo ručati.
Odmah sam ustao jer sam bio gladan, ali mi Marija primeti da je od jutros nisam
poljubio. Bilo je to istina, a sem toga i sam sam to želeo. »Doñi u vodu« — reče
mi. Potrčasmo da se bacimo na prve male talase. Zaplivasmo malo i Marija se
pripi uz mene. Osetih njene noge oko svojih i poželeh je.
Kad se vratismo, Mason nas je već zvao. Rekoh mu da sam vrlo gladan, a on
odmah reče svojoj ženi da mu se sviñam. Hleb je bio dobar i ja halapljivo
progutah svoj deo ribe. Zatim su došli meso i pržen krompir. Jeli smo i ćutali.
Mason se često hvatao čaše s vinom i meni je stalno dolivao. Kad je došla kafa,
glava mi je bila teška i mnogo sam pušio. Mason, Remon i ja razmatrali smo
mogućnost da mesec avgust provedemo zajedno na plaži i da zajednički snosimo
troškove. Marija odjednom reče: »Znate li koliko je sati? Pola dvanaest.« Svi
smo se začudili, a Mason reče da smo ručali rano i da je to prirodno, jer se ruča
onda kad se ogladni. Ne znam zašto se Marija tome smejala. Mislim da je malo
više popila. Mason me tada upita da li bih hteo da s njim prošetam po plaži.
»Moja žena se uvek odmara posle ručka. Ja to ne volim. Treba da se krećem.