Page 32 - Albert Camus - Stranac
P. 32

Na pučini smo se okrenuli na leña i sa mog lica, okrenutog prema nebu, sunce je

               osušilo poslednje kapi vode koje su mi se slivale u usta. Videli smo da se Mason

               vratio na obalu i ispružio na suncu. Iz daljine izgledao je ogroman. Marija je

               htela da zajedno plivamo. Postavio sam se iza nje da bih je uhvatio oko struka, a

               ona se kretala plivajući rukama dok sam joj ja pomagao udarajući nogama. Laki

               žubor vode pratio nas je celog jutra sve dok nisam osetio umor. Tada sam

               ostavio Mariju i vratio se sam plivajući pravilno i dišući duboko. Na obali se

               pružih potrbuške pored Masona i zagnjurih lice u pesak. Rekoh mu da je »to

               vrlo prijatno«; i on je bio istog mišljenja. Malo posle stiže i Marija. Okrenuh se

               da je posmatram kako se primiče. Sa kosom zabačenom unazad, sva je bila

               lepljiva od slane vode. Ispruži se pored mene i dve topline — njenog tela i sunca

               — malo me uspavaše.

               Marija me prodrma i reče mi da je Mason ušao u kuću i da bi trebalo ručati.

               Odmah sam ustao jer sam bio gladan, ali mi Marija primeti da je od jutros nisam

               poljubio. Bilo je to istina, a sem toga i sam sam to želeo. »Doñi u vodu« — reče

               mi. Potrčasmo da se bacimo na prve male talase. Zaplivasmo malo i Marija se

               pripi uz mene. Osetih njene noge oko svojih i poželeh je.

               Kad se vratismo, Mason nas je već zvao. Rekoh mu da sam vrlo gladan, a on

               odmah reče svojoj ženi da mu se sviñam. Hleb je bio dobar i ja halapljivo

               progutah svoj deo ribe. Zatim su došli meso i pržen krompir. Jeli smo i ćutali.

               Mason se često hvatao čaše s vinom i meni je stalno dolivao. Kad je došla kafa,

               glava mi je bila teška i mnogo sam pušio. Mason, Remon i ja razmatrali smo

               mogućnost da mesec avgust provedemo zajedno na plaži i da zajednički snosimo

               troškove. Marija odjednom reče: »Znate li koliko je sati? Pola dvanaest.« Svi


               smo se začudili, a Mason reče da smo ručali rano i da je to prirodno, jer se ruča
               onda kad se ogladni. Ne znam zašto se Marija tome smejala. Mislim da je malo


               više popila. Mason me tada upita da li bih hteo da s njim prošetam po plaži.
               »Moja žena se uvek odmara posle ručka. Ja to ne volim. Treba da se krećem.
   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37