Page 33 - Albert Camus - Stranac
P. 33

Uvek joj govorim da je to bolje za zdravlje. Ali, uostalom, to je njeno pravo.«

               Marija dodade da će ostati da pomogne gospoñi Mason da opere sudove. Mala

               Parižanka reče da zato treba isterati muškarce. Nas trojica siñosmo do obale.

               Sunce je padalo skoro pravo na pesak i njegov blesak na moru bio je nesnosan.

               Na plaži nije više bilo nikoga. U vikend-kućicama, koje su se nalazile na ivici

               visoravni i bile nagnute ka moru, čulo se zveckanje tanjira i pribora za jelo.

               Jedva smo disali od vreline kamenja, koja je izbijala iz zemlje. Mason i Remon

               razgovarali su najpre o stvarima i ljudima koje nisam znao. Shvatio sam da se

               odavno znaju i da su, štaviše, jedno vreme zajedno živeli. Uputili smo se prema

               vodi i išli duž mora. Katkad bi mali talas, duži od ostalih, pokvasio naše

               platnene cipele. Ni na šta nisam mislio, jer sam bio upola omamljen od sunca

               iznad moje gole glave.

               U tom trenutku Remon reče nešto Masonu, što nisam dobro čuo. Ali u isti mah,

               sasvim na kraju plaže i vrlo daleko od nas, spazih dva Arapina koji su nam se

               približavali. Pogledah Remona i on mi reče: »To je on!« Pošli smo dalje. Mason

               upita kako su mogli sve dovde da nas prate. Pomislih da su nas morali videti kad

               smo s torbom za plažu ulazili u autobus, ali ništa ne rekoh.

               Arapi su se polako primicali, i već su nam bili sasvim blizu. Mi smo i dalje

               produžili istim korakom, ali Remon reče: »Ako doñe do tuče, Masone, ti uzmi

               na sebe onog drugog. Ja ću se obračunati s onim mojim. A ti, Merso, ukoliko se

               pojavi treći, taj je tvoj.« Rekoh: »U redu.« Mason gurnu ruke u džepove. Činilo

               mi se da se vreo pesak užario. Nastavili smo istim korakom prema Arapima.

               Razdaljina se ravnomerno smanjivala. Kad smo bili nekoliko koraka jedni od

               drugih, Arapi su stali. Mason i ja usporili srno korake. Remon poñe prema svom


               tipu. Nisam dobro čuo šta mu je rekao, ali onaj napravi pokret kao da će ga
               udariti glavom. Tada ga Remon udari i pozva u pomoć Masona. Mason poñe na


               onoga koji mu je bio odreñen i udari ga dvaput svom snagom. Arapin se ispruži
               u vodu, licem prema dnu, i ostade tako nekoliko sekundi stvarajući oko svoje
   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38