Page 35 - Albert Camus - Stranac

ga je ćuteći. Drugi je svirao na maloj trsci i ponavljao bez prestanka, gledajući

nas ispod oka, tri note koje je izvodio na svom instrumentu.

Za sve to vreme ništa nije postojalo sem sunca i tišine, lakog žubora izvora i ove

tri note. Remon prinese ruku džepu s revolverom, ali se onaj ne pokrenu: samo

su se gledali. Primetio sam da onaj što je svirao na fruli ima vrlo razmaknute

prste na nogama. Ne skidajući očiju sa svog protivnika, Remon me upita: »Da

ga ubijem?« Pomislih da će se, ako kažem ne, uzbuditi i da će sigurno opaliti.

Samo mu rekoh: »Nije ti još ništa rekao. Bilo bi ružno pucati tek onako.« I dalje

se, usred tišine i vreline, čuo samo tihi žubor vode i frule. Tada Remon reče:

»Vreñaću ga, dakle, i kad odgovori, ubiću ga.« Odgovorih: »Ali ako ne izvuče

nož, ne možeš pucati.« Remon je počeo da se pomalo uzbuñuje. Onaj drugi

stalno je svirao, a obojica su posmatrala svaki Remonov pokret. »Ne«, rekoh

Remonu. »Uhvati se s njim kao čovek s čovekom i daj mi revolver. Ukoliko se

drugi umeša ili izvuče nož, ubiću ga.

Kad mi Remon predade revolver, sunce preñe preko njega. Stajali smo i dalje

nepomični kao da se sve oko nas zatvorilo. Gledali smo se ne spuštajući oči i sve

se odlučivalo ovde izmeñu mora, peska i sunca, u dvostrukoj tišini frule i vode.

U tom trenutku pomislio sam da se može pucati ili ne pucati. Meñutim, Arapi se

odjednom, uzmičući, povukoše iza stene. Remon i ja vratismo se istim putem.

Izgledao je bolje i govorio o autobusu za povratak.

Ispratih ga do kućice i dok se on peo uz drvene stepence, zastadoh pred prvim

stepenikom, glave ošamućene od sunca, obeshrabren pred naporom koji je

trebalo da učinim da bih se popeo na drveni sprat i vratio ženama. Ali žega je

bila tolika da mi je bilo teško da stojim nepomičan pod zaslepljujućom kišom

koja je padala s neba. Ostati ili otići, isto mi se hvatalo. Posle izvesnog vremena
Okrenuh se prema obali i krenuh dalje.

Bilo je to ono isto crveno bleštanje. Na pesku more je dahtalo punim, brzim i
prigušenim dahom svojih malih talasa. Išao sam lagano prema stenju i osećao da