Page 38 - Albert Camus - Stranac

DRUGI DEO

I

Odmah posle hapšenja bio sam saslušan nekoliko puta. Ali, pošto je bilo reči

samo o uzimanju generalija, to nije dugo trajalo. Prvi put, u komesarijatu,

izgledalo je kao da moj slučaj nikoga ne interesuje. Osam dana kasnije, islednik

me je, naprotiv, posmatrao sa radoznalošću. Najpre me upita samo za ime,

adresu, datum i mesto roñenja. Zatim je želeo da zna da li sam izabrao advokata.

Priznadoh da nisam i postavih mu pitanje je li neophodno potrebno da ga

uzmem. »Zašto?« reče. Odgovorio sam da smatram svoj slučaj vrlo prostim. On

se osmehnu govoreći: »Stvar shvatanja. Meñutim, postoji zakon. Ukoliko vi ne

izaberete advokata, odredićemo ga po službenoj dužnosti.« Smatrao sam da je to

vrlo podesno što se sud bavi tim sitnicama. To sam mu i rekao. On se složio sa

mnom i zaključio da je zakon sve dobro predvideo.

U prvo vreme nisam ga ozbiljno shvatao. Primio me je u prostoriji sa navučenim

zavesama, na njegovom pisaćem stolu stajala je samo jedna svetiljka koja je

osvetljavala naslonjaču koju mi ponudi da sednem, dok je on ostao u senci.

Nekada sam u knjigama čitao sličan opis, i sve mi se učini kao neka igra. Posle

našeg razgovora, naprotiv, posmatrao sam ga i video čoveka pravilnih crta,

dubokih, plavih očiju, visoka rasta, dugih, prosedih brkova i guste, skoro bele

kose. Činilo mi se da je vrlo pametan i ukratko, simpatičan, uprkos nervoznom

grčenju mišića na licu, koje mu je zatezalo usta. Izlazeći, hteo sam čak da se

rukujemo, ali se na vreme setih da sam ubio čoveka.

Sutradan me u zatvoru poseti advokat. Bio je omalen i debeljuškast, još dosta
mlad, pomno doterane kose. Uprkos vrućini (ja sam bio u košulji), bio je u

tamnom odelu, imao izgužvan oko vratnik i neobičnu kravatu sa širokim, crnim i
belim prugama. Na krevet spusti tašnu koju je nosio pod miškom, predstavi se i