Page 39 - Albert Camus - Stranac
P. 39
reče da je proučio moj predmet. Moj slučaj je bio vrlo delikatan, ali on nije
sumnjao u uspeh, pod uslovom da mu se poverim. Zahvalih mu, a on mi reče:
»Uñimo u suštinu stvari.«
Seo je na krevet i objasnio mi da su se raspitivali o mom ličnom životu. Znali su
da mi je majka nedavno umrla u domu staraca. Posle toga vodili su istragu u
Marengu. Isledni organi saznali su »da sam pokazao bezosećajnost« na dan
majčine sahrane. — »Razumejte«, reče moj advokat, »malo mi je neprijatno da
vas o tome pitam, ali to je vrlo važno, i biće jak dokaz za optužbu ako ne budem
mogao ništa odgovoriti.« Hteo je da mu pomognem. Upita me da li sam tog dana
bio mnogo žalostan. Ovo pitanje me vrlo začudi i učini mi se da bi i meni bilo
vrlo neprijatno kad bih ga nekome postavio. Ipak mu odgovorih da sam se
odvikao da sam sebi postavljam pitanja i da mi je teško da mu o tome nešto
kažem. Nema sumnje, voleo sam majku, ali to ništa ne znači. Sva zdrava bića
poželela su, više ili manje, smrt onima koje su voleli. Vrlo uzbuñen, advokat me
prekide. Tražio je od mene da mu obećam da to neću reći ni na saslušanju ni
pred islednikom. Meñutim, objasnih mu da sam po prirodi takav i da zbog
fizičkih potreba često potiskujem svoja osećanja. Na dan majčine sahrane bio
sam vrlo umoran i spavalo mi se. Zbog toga se nisam obazirao na ono što se
dogaña. Ono što sam mogao pouzdano da mu kažem bilo je da bih više voleo da
majka nije umrla. Ali moj advokat nije bio s tim zadovoljan. Rekao mi je: »To
nije dovoljno.«
Razmišljao je. Zatim me upita može li da kaže da sam toga dana vladao svojim
prirodnim osećanjima. Odgovorio sam mu: »Ne, jer to nije tačno.« Pogledao me
nekako čudno, kao da sam mu se pomalo gadio. Skoro zlurado mi reče da će
upravnik i osoblje u domu u svakom slučaju biti saslušani kao svedoci i da bi mi
»to moglo napraviti gadnu nepriliku«. Skrenuo sam mu pažnju da ova priča
nema veze s mojim slučajem, ali mi on samo odgovori da se po svemu vidi da
nikada nisam imao posla sa sudom.
