Page 40 - Albert Camus - Stranac
P. 40

Otišao je ljutita izgleda. Hteo sam da ga zadržim i da mu objasnim da želim

               njegovu simpatiju, ne da bi me bolje branio, već, ako mogu tako da kažem,

               običnu ljudsku simpatiju. Naročito zbog toga što sam primetio da sam ga doveo

               u nepriliku. Nije me shvatao i malo se na me naljutio. Bila mi je želja da ga

               ubedim da sam ja, kao i svi ostali, potpuno običan čovek. Ali sve to, u stvari, ne

               bi bilo od velike koristi i odustao sam od toga, jer me je mrzelo.

               Malo potom ponovo me odvedoše pred islednika. Bilo je dva sata po podne i

               ovaj put je njegova kancelarija bila puna svetlosti koju je prozirna zavesa

               ublažavala. Bilo je vrlo toplo. Ponudi mi da sednem i učtivo mi saopšti da je moj

               advokat »sprečen« i nije mogao da doñe. Meñutim, ja sam imao pravo da ne

               odgovaram na njegova pitanja i da sačekam da moj advokat bude prisutan.

               Rekoh da mogu sam da odgovaram. On pritisnu prstom dugme na stolu. Uñe

               jedan mlad pisar i namesti se gotovo iza mojih leña.

               Obojica smo se udobno raširili u naslonjačama. Saslušavanje poče. Najpre mi

               reče da su me ocrtali kao čoveka ćutljiva i povučena karaktera, i hteo je da zna

               šta ja o tome mislim. Odgovorih: »To je zato što nemam nikada nešto naročito

               da kažem. Zato ćutim.« Kao i prvi put, on se nasmeja i priznade da je to najbolji

               razlog, i dodade: »Uostalom, nije važno.« Zatim ućuta, pogleda me, naglo

               ustade i brzo mi reče: »Interesujete me samo vi.« Nisam dobro shvatio šta je

               time mislio i nisam ništa odgovorio. »Ima nešto, dodade, što mi u vašem delu

               nije jasno. Siguran sam da ćete mi pomoći da to razumem.« Rekao sam da je to

               sve vrlo prosto. Natera me da mu opišem taj dan. Izneo sam ono što sam već

               ispričao: Remon, plaža, kupanje, svaña, ponovo plaža, mali izvor, sunce i pet

               revolverskih hitaca. Pri svakoj rečenici govorio je: »Dobro, dobro.« Kad sam


               došao do ispruženog tela, složio se rekavši: »U redu.« Ali meni je dosadilo da
               tako ponavljam istu priču i činilo mi se da nikada nisam toliko govorio.


               Posle kraćeg ćutanja, on ustade i reče da želi da mi pomogne, da ga interesujem,
               i da će s božjom pomoći učiniti nešto za mene. Ali pre toga želi da mi postavi
   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45