Page 41 - Albert Camus - Stranac

nekoliko pitanja. Bez ikakvog uvoda upita me da li sam voleo majku.

Odgovorih: »Da, kao i svaki čovek«, a pisar, koji je do tada ravnomerno kucao

na mašini, verovatno je pogrešio dirku, jer se zbunio pa je morao da se vrati

natrag. Još uvek bez ikakve logike sudija mi postavi pitanje da li sam pet

revolverskih hitaca opalio jedan za drugim. Promislio sam i potvrdio da sam

najpre opalio samo jedan, a posle nekoliko sekundi još četiri. »Zašto ste čekali

izmeñu prvog i drugog hica?« upita on. Još jednom sam video užarenu plažu i

osetio kako mi sunce pali čelo. Ali ovog puta ništa ne odgovorih. Za vreme

tišine koja je zavladala sudija je izgledao uznemiren. Seo je, počeo da mrsi kosu,

nalaktio se na pisaći sto i čudna izgleda nagnuo se malo prema meni. »Zašto,

zašto ste pucali na telo koje je ležalo na zemlji?« I tu opet nisam znao šta da

odgovorim. Sudija proñe rukama preko čela i ponovi pitanje malo izmenjenim

glasom: »Zašto? Treba da mi to kažete. Zašto?« I dalje sam ćutao.

Iznenada ustade, poñe krupnim koracima prema dnu kancelarije i otvori jednu

fioku u ormanu za akta. Izvadi iz nje srebrno raspeće, kojim je vitlao idući

prema meni. I potpuno izmenjenim, skoro drhtavim glasom, uzviknu:

»Poznajete li ovoga ovde?« Rekoh: »Da, svakako.« Tada mi brzo i vatreno reče

da on veruje u boga i da je ubeñen da nijedan čovek ne može biti toliko grešan

da mu bog ne bi oprostio, ali da bi za to trebalo da čovek svojim kajanjem

postane kao dete sa dušom čistom i spremnom da sve primi. Čitavim telom

nagnuo se preko stola. Mahao je raspećem skoro iznad moje glave. Da pravo

kažem, teško sam pratio njegova mudrovanja, pre svega zbog toga što mi je bilo

vrućina i što je u njegovoj kancelariji bilo velikih muva koje su mi sletale na

lice, a, najzad, i zbog toga što sam ga se malo bojao. Istovremeno sam shvatao

da je sve to smešno, jer, najzad, ja sam bio zločinac. On ipak nastavi. Unekoliko
sam shvatio da, prema njegovom mišljenju, postoji samo jedna nejasna tačka u

mom priznanju, činjenica da sam čekao da po drugi put opalim iz revolvera. Sve
ostalo je bilo u redu, ali ovo mu nije išlo u glavu.